Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Туда где си ти обилазећи блатишта прошао, могу и ја проћи са мојом сатњом, у толико пре што су наши коњи већи и снажнији 2

— Не можеш сатниче, јер ја сам овако лак, без парчета гвожђа на мени једва изнео главу па блата, а твоји људи и коњи су у тешким оклопима. Ви нећето доћи ни до половине пута па ће вам се коњи 52глибити тако да не могу ни једну ногу извући из блата...

"— А зар ни с које стране не можемо проћи до ждрела 2

__— Одавде до красовске шуме има испод воде читава греда хумака... Кад би нашао некога човека "који би умео да те том гредом поведе, п кад би се дочепао шуме, онда би могао иза орловачког стења из бошти у ждрело. -

— Добро Станоје рече Георг па извади из кожне кесе која му је висила о појасу шаку новаца — Узми ово као малену награду за твој труд. Ако се подухватиш да однесеш једну ситну књигу до Сврчина и да је предаш моме стрицу капетану Палману, он ће ти у високог му краљевства пзмолшти за тебе сваку милост коју затражиш.

Станоје преброја новац ла рече

— С оволико новаца могу ја купити одмор нога коња, јер на овоме што се извалио не могу ни маћи даље. Дај ми књигу. И онако одавно вребам прилику да дођем до Сврчина, јер бих хтео да молим краља ва једну велику милост.

Георг, вадећи свој дивит од туча из бисага на коњу и пишући своје“ кратко извешће рече

— да ову услугу добићеш од краља сваку милост. А коју то хоћеш да тражиш ? |

— Да ми скине ову дугу косу и да ме запише као манастирског човска. -

Георг га само зачуђено погледа али не рече ни речи него похита да доврши своју кратку белешку, вавуче је у једну малу цев од лима па је предаде Ста ноју са речима:

204