Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Написао сам моме стрицу и какву милост тражиш од краља. Сигуран сам да ћеш је добити ако само однесеш и предаш ову књигу.

Станоје сакри цев у грудномо шпагу свога гуња, па само рече :

— Можеш бити се ти сигуран да ће ова књига стићи капетану Палману — па онда се стаде мучи ла свога коња подигне опет на ноге да га бар одведе до села.

Дотле је Георг одјурио напред до на чело своје савње. Руђен још стоји код педесетника који га беху склептали својим нитањима. Ур

__ Јеси ли ти кадар превести целу моју сатњу преко Великог Блатишта > упита Георг Руђена.

__ Па видиш хвала Богу да сам ја пешке про. шао преко њега 7

— Али моји тешки оклопници не могу скакати као лак пешак...

— Није ни нужно. Поред греде којом сам ја скакао знам ја и плићак, где вода неће бити коњима ни до трбуха.

__ Знаш ли какав пут кров красовску шуму 2

__ Пута нема, али шума није густа, и ако сјашете па сваки буде водио свога коња, можемо се про. вући кроз шуму, па онда страном воља ти право на Орловац или позади и више града у ждрело.

— Добро. Води нас! — рече Георг отесчно.

— Тоеподине Сатниче — рече Конрад немачки. _— Ja не верујсм овом човеку. Боље је да у Драгошти причекамо докле вода толико сскне да можемо сигур= није проћи.

— И ја сам тако мислио — одговори сатник по алемански — док нисам саслушао извешће нашег извидника. Сада налавим да нам треба хитати да wa пре затворимо асдрело. У осталом чим пам овај човек даде п најмањег докава да лаже.....

— Ја ћу га првом стрелом бацити у блато — рече Волф — јер га ја неђу пуштати из очију.

9()5 а