Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— А ми ћемо се вратити у Радошту да чекамо док се пут појави из воде — заврши Георг па командова: Сатња напред !

Голозло пође у блато, и одиста испрва је водио тако да коњима није досезала вода ни до кољена, а додније мало више, али је земљиште под водом било каменито, и коњи су лако ишли напред, тако да је Георг потонуо у неке чудне мисли које му је изазвала жеља Станојева да скине своју дугу косу п да постане манастпрски човек... у

Сетпо се своје отаџбине, сетио се оних својих земљака који још не беху ни властелински ни манаетпреки људи већ слободни мужеви, који су се поностли својом дугачком косом пи који су тврдили да су њихове куће, њихове њиве и ливаде њихова „башти“ на коју им је бам Бог дао“. Сетпо се немачких 60гатих манастира и њихових осионих калуђера, који нису зазирали ни од каквог злочинства само да и по следњег таквог слободног човека у својој околини направе манастирским човеком. Нарочито оним бесним витезовима и влазтелинима који су тада као „господа са хора“ пировали по манастирима, бло је сваки такав „божји баштиник“ кост у грлу пл они нису завирали-ни од чега само да му отеску дугачку косу, да га направе црквеним робом. Но није било само из корпетељубља, само да увећају љ онако огромне Maa стирске приходе, јер и слободни људи беху врло по божни па су сваке године о Ђурђеву и Митрову дану доносили много више и хране и стоке, него они који то мораху. Господа са хора нису трпели независност тих слободних људи, пл они су, кад ни злочинства „у име Христа“ нису могла да саломе њихову поноситост, предувимали читаве опсаде тих божанских баштина, док мачем и огњем не униште слободу баштиника

ГАЈ

докле га но убију када га не могу опшшат - · А овде Станоје сматра за највећу краљевску милост, ако га

= о: краљ поклони као какву ствар манастиру... о

што 2 Од куда то да се слободан човек курталисава своје слободе као некога зла 7

206