Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Из ових мисли трже се Георг када осети да су му доколенице већ пуне воде, п да његов кољ вазлре, фрче на ноздрве и е муком корача, јер или се клиза или му нога стане у тако густо блато да не може лако да је извуче. e

— Сатња стој! — викну Георг колико га грло доношаше. Сви вауставише коње.

— Шта је ово Руђенег — гракну сатник на вођу. | I

— Ништа сатниче —- одговори Головло мирно.

— Треба овде окренути мало десно па ћемо опет у Yy плићак, а после ево колико нам је сстало до шуме !

Георг погледа. Одиста у шуму се већ могло добацити стрелом. А и вођ мирно гаца по оном блату и ако му је ово већ стизало до појаса. |

Сатник промисли мало па онда командова:

— Чврето држите коње на узди. Полудесно напред! — па онда додаде — Волфе пази !

Оклопници пођоше даље, али се сви коњи узнемирише тако да их јахачи немађаху више у својој власти.

Беорг и први коњаници за њим на један пут као да падоше у неку рупу. Блато им на један пут дође до појаса. У један мах повикаше и Георг и Волф и Конрад „Назад! Назад 1

У исти мах звизну једна стрела која беше намењена Руђену, али овај јој се грохотом насмеја, па одупревши се о своје копље скочи из блата на прву, хумку.

Волф посла још једну стрелу ва њим, али Руђен је тако брзо скакао да га и ова промаши, а његов грохотан смех све се више удаљавао.

Оклопници инстинктивно и (б6ев команде окренуше лево не би ли се дочепали правца на коме је Руђен скакао, али то им сада беше немогућно..

Они су тежином својих оклопа све дубље гавилт. Георг очајно викну:

— Бацајте оклхопе, шлемове и коњске грудњаке, скачите у воду па водите коње назад !

207