Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

логорима ва госте око краљевскога, двора. Ко и то не верује, казаћемо му, да је у оно време играло хоро по градским улицама, јер су нарочито сватови у колу играјући ишли од младине до младожењине

куће да младожењу одведу на венчање.

Други дан Васкрса 1846. отпочетше у Скопљу народна весеља, која су трајала читаву недељу дана.

Од њих ћемо зе забавити само на урисканију, како су се онда зваде трке на коњима, и на кодесни· цама.

У Скопљу беше изван трада, као год и пред приштинским градом једно поље поравњено и окружено кровињарама, у којима се продавало једо и пиће и у којима беху занатлијски дућани потребни за урисканије.

То беше потециште, или као што се даназ каже тркалиште.

На тим потециштима екупљали су ве сваке године један пут коњаници у пуној ратној опреми, у пандирима са мачевима и шестоперцима п копљима, и утркивали су се ко ће пре копљем скинути једну рукавицу, намештену на једној мотци. У Дубровнику беше обичај у место рукавице обебити три прстена међу којима је један био сребрни. Победилац је био онај, који скине три пута сребрн прстен. Ва тим је било коњаничких игара, које ву се ввале „„ђостра“ и „алка“. Ова се до. данас сачувала у Сињу. На ужету између две мотке равапетом једна гвоздена алка. Коњаници имали су у трку да скину ту алку.

За народно вовеље беху Душанови људи приредили 0 крунисању врло велико урисканије.

Сем горе поменутих равних утркивања и такмичења беху објављене ва свршетак велике багорде, или како се на северу зваху „турнире“.