Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

знак, да витевови заузму своја. места на потецишту. На једна и на друга врата улажаху дивни коњаници у сјајним оклопима и на господским коњима и постројише се једни према другима. Било их је по тридесет у свакој групи, и сваки беше наоружан замо лаким копљем и штитом. Пред сваком групом беше њен вођ. Свака група имала је на шлемсвима перјаницу оног цвета, каквог беше вођина перјаница. Ови коњаници беху спустили решетку ва заштиту лица, тако да нико из публике није могао позната ни звог најближег рођака међу борцима. |

Палман прође на коњу између свију врста обе групе, прегледа коње и јунаке, па онда изађе из ограде, нар“-ли да се ватворе -обоје вратнеце, попе се на једно узвишеније место са кога је могао боље прегледати цело потециште, па даде знак трубачима.

Затрешташе опет трубе и фаефаре

Коњаници само подироше левим рукаме своје шти“ тове да покрију груди, а десним рукама спремише копља за ударац, ободоше коње, ти у један мах п:лстеше у трку једни против других. Сваки витев морао је дапази да пројури између два противника п да ударом свога копља обори било једног било другог противника. Ударало се само у штитове противничке, јер ва кога бл се видело да је гађао противника у врат или у трбух, тај би с места морао постиђен оставити потециште.

Силан беше први судар али у њему свега прскоше неколика копља и падоше три четири витева, а остали прсјурише дб противних вратница па се онда ходом враћаху ка своја места, докле злуге потецишта изведоше побсђене јунаке и њихове коње и изнеше поломљена копља.

На нов знак Палманов трубе огласише други налет.

Ови су се понављали док на потедишту осташе сами вођи.

Кад се ови сукобише интересовање гледалаца беше постало гровничаво. На један пут се вахори:.

— Бела перјаница! Бела перјаница! —

82