Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Али за дарове треба уздарје. Деде, Гојко, прочитај нам моје уздарје Котору. |

| Велики Логотет поправи златан ланац о коме му је висио царски печат, јер се беше мало накривио, отвори једну сребрну округлу кутију, извади из ње један савијен пергаменат, разви га, па стаде гласно читати : ; „Дођоше к мени, у мој драги Дубровник, властела п грађани мога вернога, стојнога, љубљенога п славнога града Котора, и то: Михо Бућић,. Грубе Бистетић, Жун Башлевић, Гргур Гимановић и Басе Биговић. Они донеше собом хрисовуље п записе прве господе, родитеља и прародитеља мојих, и врло много хрисо= вуља и записа господина и деда мога, светога краља Уроша и госпође свете краљице Јелене, по којима гос= подин свети краљ п света краљида уступају Котору у својину и наслеђе жупу Доњу и Горњи Грбаљ, са свима међама, засеоцима и правима њеним, на вечна времена, и што је било которско раније да буде и доп није докле траје света п века. Прегледавши све то не само ја него и сви поменути изасланици, ја потврђујем Котору и,свој општини которској више речену жупу Доњи и Горњи Грбаљ у вечито наслеђе, да споменутом жупом могу располагати по својој вољи, као са својом правом баштином, и то: да уживају не само више речену жупу Грбаљ, него и винограде и воћњаке, и земље и ливаде: Мирац, Лозицу и Доброту до Љуте, са свима њиховим правима, пи манастир Св. Ђорђа са свом метохијом његовом.

„„Опоменух се како верну и поштену службу указаше мени и мојим родитељима и прародитељима, и прегдедах многе записе, као запис и хрисовуљу господина краља Радослава, и господина Владислава Уроша, и видевши да је по хрисовуљи господина краља Ђурђа, господара српског и поморског, исти Ђурађ даровао и потврдио которској општини цркву Св. Аранђела у Приморју према острву, за тим Луштицу, Пасјиглав, Кртоде и Шоље, као што стоји записано у хрисову“ љама господина краља Радослава и браће му, господина Владислава пи Уроша — ја: Стефан, пар Срба пл

968