Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Грка, потврђујем властели и свој општини которској еве што је у горе поменутим записима и хрисовуљама. Поред тога, ва њихову верну и поштену службу, сада им још поклањам: Убаошле, Бијелу, Крушевицу са свима селима, међама и правима њиховим до реке, као и Горње и Доње Леденице више реченога града и залазе са свима правима њиховим .... + Гојко није могао довршити читање. Депутација которска удари у многолетствије цару ·- · : Кнез Никола само је црвенео и бледео од узбуђења и зависти према Котору.

ж = ж

Сутрадан изјавила је царица Јелена жељу да прошета по граду али прерушена у одело дубровачке властелинке, и то сама у друштву какве дубровчанке, која добро познаје нарочито све дућане и све цене, јер би хтела да пордешто купи за спомен из Дубровника. Она је хтела да се прође по граду а да је нико не повна, јер иначе би гомила света јурила ва њом куда год се макне.

Кнез дубровачки је одмах довео царици племе. циту говлођу Фдлипу де Менце, а ова је одмах довела вобом Велну, жену Милоша Толојевића, која је пре него тито се удала за Милоша служила код Филипе као ,„ђевојка“ док није зарадила двадесет млетачких дуката мираза те се могла удати.

— Ја сам — рече госпођа де Менце — одмах довела _ собом моју Велдну да високо ти царство обуче по нашки» да нам буде тумач у дућанима у којима не говоре сијавонски, пи да понесе онб што госпођа царица буде хтела купити. |.

Велна отвори један ведики замотуљак у коме

је донела обично рухо дубровачких госпођа па че“ каше гледајући у царицу са изравом праве радости

_у лицу: = Одакле ви ти дете Moje? — упита кира Јелена:

_ Цар Jiyman IH, 24, : 369