Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

= Чудна смрт — рече Царица замишљено. Р

= За кнеза Бартола и магистра Антонија није била чудна. Они ми рекоше, да се у Јунцу од пекуда откинуо грумен усирене крви, па јуреби са течном крвљу по телу, заглавио се у рачви великих крвних судова, и онда су сви делови тела, који бу добијали "храну после те рачве, морали умрети, петрунути и отпадати.

— Али за калуђере је та смрт п била и остала чудо 2

— Не само за калуђере. Од како је лз ковчега Немањиног почело да тече лековито миро, баш као из ковчега Св. Димитрија у Солуну, цео народ верује у чудеса. Ап како да не верује, кад је Стеван Урош П', и ако је био ослепљен, „прогледао“ чим је ступио на "престо Путујући по манастирима ради мојих про учавања, ја сам од калуђера слушао за многа друга чудеса. Архијепископ Арсеније [., пре него што је 1963. умро, лежао је последње три године свога живота у Пећи уштапљен као проштац, тако да су морали но рукама да га носе у дркву. Пред сами самртни час посетише га у његовој ћелији трпи тајанствена младића, и равговараху е њиме врло смирено, па онда ишчевоше тако да их нико није више видео. Арсеније рече братији да ву то била трпи божја анђела, и он је блажен издахнуо. После неколико година зачуо се из цркве „гром велики" Калуђери са вапаљеним воштаницама уђоше у цркву и видеше да се камени ковчег Арсенијев распренуо, и осетише пријатан мирис који се ширио из ковчега. Очевидно се посветио ученик Св. Саве... И на мра морном ковчегу архијепискола Евстатија, који је умро 1286. у оичи, опавише калуђери сваку ноћ пламенове, који се делујаху, и Зачуше гласове, као да хиљада људи виче док најзад да сувог и хладног мермера не никоше три лепа цвета...

— Ту веру народну у чудеса не треба ни пошто рушити — рече Царица — јер она помаже побожним људима сносити најтеже ударе судбине... |

— То је истина, светла Царице. Ја сам, пре десет година, гледао у Дубровнику властелина _Брајка