Časopis Istraživač

Putokazi DOBRO ZA POČETAK

y II Belanovlci održan prvi seminar Istraživačkih klubova

U Belanovici je 19., 20. i 21. marta održan seminar za članove istraživačkih klubova Loznice, Ljubovije, Mionice i Valjeva. Obrađeno je oko dvanaest tema, a među predavacima su bill i predsednik Predsedništva Društva istraživača iz Valjeva, Dr. Rada Miletic, predsednik RK SSO Srbije, Svetozar Mijajlović i predsednik MOK SSO Kolubarsko-podrinjskog regiona Milomir Minić. Predavanja su, u svojoj ce okupnosti, imala da daju odgovor na trenutno najaktuelnija pitanja: Kako organizovati klub istraživača, i šta sve treba pripremiti za ovogodisnju regionalnu akciju -juli 76«? Seminaru su prisustvovaji, vode i zamemci istraživačkih grupa kao i predstavnici specijalizovanih službi.

Očekuje se da je uspela zamisao organizatora, da u nagloj srneni generacija, u burnom razvoju novih istraživačkih klubova, iskustva istraživačkih pionira prenesu na one koji dolaze. Počelo se stvarno od početka. Dr. Rada Miletić je u prvom predavanju dala kratak osvrt na istraživački početak i godine burnog razvoja; » ... Ideja je uvek bilo da se pronikne u nešto novo, da se makne sa uobičajenog načina življenja i izgradi čovek vezan za socijalizam. izlazeći iz skučenih formi, mladi su išli u prirodu jer je ona pružala širok spektar mogućnosti za nove aktivnosti«. Toza Mijajlović je govorio o društvenim organizacijama kao članovima SSO, posebno se osvrnuvši nr istraživačke »... Još uvek nismo dovoljno razvili naučno-istraživačk rad. Sazreli su uslovi da se promen' odnos prema ovoj korisnoj aktivno sti mladih, time što ćemo istraživače prihvatiti kao kolektivnog člana SSO«. ■ Smenjivaii su se predavači dono seći nove teme, koje su jedna drugi. nadopunjavaie. izbor tema, recimc i to, bio : je dobar. Tretirano je sve od grupe do kluba kao celine: firransije, dokumentacija, informisanje i propaganda. Bilo je reči i o načinu. organizovanja, akcije, stručnom obrazovanju kadrova od podmlatka đo člandva, a posebno o regionalnoj akciji i programskim akcijama u okviru nje. Seminar је završen predavanjem Miiomira Miniča o perspektivama daljeg razvoja istraživačkog pokreta. između ostalog Minić je rekao, kako ]e klub istraživača sa svojom

organizacijom članstva i vrednovanjem prema radu, bio preteča SSO. Učesnici su se u Valjevo vratili popodne u nedelju. Uzimajuci sebi pravo da dam nekakav vrednosni sud, pored ovoga što je već napisano mogu da kažem još i to da je po aktuelnosti tema i kvalitetu njihovog izlaganja, seminar zaslužio zaista dobru ocenu. Treba ovako predavanja pružiti većini članova па sastancima grupa ill па drugi način kako bi što spremnije dočekali Regionalnu akciju. Za početak je dobro.

UCtbNIGI StMINARA U BcLAINIUv ICI

NOTIRANO U KALENDARu

U februaru: 8-og održan konsultativni sastanak članova Društva i predstavnika »Erozije« o ekoioškim istraživanjima na slivnom području Gradca; 20-og održano istraživačko veče u Omladinskom centra; 21-og savetnik Društva, Tiber Sekelj održao predavanje u Omladinskom centra na plana »Ritaali«; 21-og održan konsaltativni sastanak o regionalnoj akciji. Sastanka prisastvovali; Dr. Radmila Miletic, Desimir Maksimović, Tiber Sekelj, Dašan Mihajlović, Radivoje Vesić i Predrag Petrović; 22-og delegacija Draštva prisastvovala Skapštini Klaba mladih istraživača »Azbakovica« iz _Ljabovije; 27-og Predrag Petrović prisastvovao zajedničkoj sednici MOK SSRN i Komisije za draštvene organizacije MOK SSO.

ГНЕЗДО ПЛАНИНСКОГ СЛАВУЈА

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ПРИРОДЕ

БОГОЉУБ ЛОМА

Kao увек, и 1951. године проводио сам летњи одмор на Дивчибарама. Лепе јулске дане користио сам за обилазак планине да бих уживао у њеним природним лепотама, нарочито у оним пределима где је бујна вегетација и богат животињски свет. Знајући за моје интересовање за флору и фауну Малзена, Живота Маџаревић, тадашњи шеф Шумске управе на Дивчибарама, скрете ми пажњу на једну интересантну појаву. На усеку стуба који држи терасу лугарске куће код Мишовог брега на Дивчибарама свио је гнездо планински славуј и извео младе. Заинтересован овим, решио сам да из дана у дан пратим развој птића. Када сам првог дана седео на тераси, млади су били сами. Из гнезда су вириле 4 голуждраве главице, непрекидно пиштећи. Није дуго потрајало када долети њихова мајка носећи у кљуну

црвића. Осетивши њен долазак, млади су још више пиштали и отварали своје кљуниће, пропињући се у гнезду. Међутим, спазивши мене, мајка побеже. Кроз који тренутак поново долети, али је моје присуство поново натера у бег. Мирно сам остао, премда је тешко било слушати жалосну и продорну писку птића. Знао сам да ће материнска љубав надјачати страх који сам јој Ја уливао. Када је четврти пут долетела, мајка се одлучи и првом по реду птићу, иако су сви отворили кљунове, даде ухваћеног црва и одлети да прибави нову храну, Тог момента као да је нзмеђу нас склопљено пријатељство. Пред сам долазак птице са новим уловом, птић, који је већ био нахрањен, изгура другог по реду птића, пребаци га на своје место а он стаде на његово. У том је и мајка дошла. Интересовало ме је да ли ће подвала успети. Птићи су отворених кљунова сачекали мајку која прнђе другом по реду птићу и, таман сам мислио да ће његово лукавство успети и он добити дуплу порцију хране, када га птица кљуном удари по глави и врати на његово место а уловљеног инсекта даде баш оном птићу који је био на реду да буде нахрањен. Данима сам посматрао живот ове породице планинског славуја. Ова птица велику пажњу поклања младима и они су преко целог дана храњени и неговани. Никако се није могло десити да један птић буде запостављен на рачун другога и да добије већу количину хране. Сва лукавства које су млади примењивали, да би то постигли, остала су без резултата. Из дана у дан птићи су расли, паперје се претварало у перје и крилца су им нарасла. Лепо је било посматрати када птнћл заједно са мајком полећу на оближњу ливаду и враћају се у гнездо. Када сам једног дана дошао, затекао сам гнездо празно. Моји птићи су ојачали и одлетели да започну нови самостални живот.

Ishrana na centralnim akcijama

Pred „Juli ’76«

Za leto koje dolazi sa svom dinamikom istraživačke aktivnosti, potrebno je pripremiti svaki detalj koji je za akciju važan. Zbog toga je prvenstveni cilj ovog nastavka da naše čitaoce učesnike ovogodišnje istraživačke akcije »Ju!i '76« pripremi, kako bi ova bila što uspešnija. Za sada znamo neke novine koje nismo imali na našim dosadašnjim akcijama. Naime, svaka grupa na terenu mora imati stručno lice za pripremanje jela, što će bitf od velikog značaja za učesnike na akciji. Sa ovim novinama naši učesnici će moći da se više posvete istraživačkom radu i drugim delatnostima koje ih očekuju na akcijama. Dosadašnjem ekonomu (intendantuj grupe biće u mnogome olakšan posao, jer 6e kuvar svojim savetima nabavku. Poznato mi je iz prakse da primedbe kuvara mnogo znače. Jer iako sam jelovnik plani-

rao menjao i dopunjavao po nekoliko puta, uvek se potkrade neka mala sitnica, a koja mnogo znači da jelo bude ukusnije. Potrebna je i elasticnost ekonoma pri kupovini namirnica, kao i pri zameni artikala sa približnom kaloričnpfn vrednošću dnevnog obroka akcijaša. Potrebno je da kuvar i ekonom što neposrednije saraduju na planiranju i ostvarivanju jelovnika. Za kvalitet ishrane na akciji potrebno je obezbediti posude za kuvanje većem broju učesnika. Stanje kuhinjske opreme kod naših grupa je vrlo lose. Ima бак i »muzejskih sudova« koji se ne bi smell pojaviti na letnjoj akciji. U vezi toga, mora se centralizovano prići nabavci ovih

rekvizita, ili ih pozajmiti od Garnizona JNA. Takode se mora ozbiijno prići izboru mesta logora, a posebno kuhinjskog dela. Mora se voditi računa da pitke vode bude dovoljno, kao i da kuhinja bude udaljena od svih objekata kojf mogu da dovedu do zagadenja hrane. Toliko o naširn dosadasnjim iskustvima. Sada da se upoznamo sa znaćajem belančevina i vitamina u ishrani. Poznato je da su belančevine, u prvom redu gradivne materije i da se nalaze u svakoj ćeliji ljudskog tela. Po kolicini, one se od svih sastojaka od kojih je izgraden Ijudski organizam nalaze na drugom mestu [posle vodej. tj. one cine približno 1/4 telesne težine čovekovog tela.

Kad se pogleda sastav biljnih i životinjskih tkiva vidi se da se u svakom od njih nalaze beiančevine. Radi upoređenja data je tablica namirnica biljnog i životinjskog porekfa koje su neophodne za ishranu.

Veselin Aleksić

Gornja tablica pokazuje kvantitativnim odnos hranijivih sastojaka u različitim namirnicama. (nastavice se]

PROLEĆNE AKTIVNOSTI

Došlo je proleće, puno sunca i Ijubičica. Lepo vreme je bilo znak nekim grupama istraživaca da »otvore svoju radnju« i otpočnu sa ostvarivanjem programa rada. Prvi su krenuli speleolozi. Napravljena je saradnja sa šumarskim institutom i Dr. Radenkom Lazarevićem na terenima oko Majdanpeka. Otputovali su 2. aprila a vratili se pre par dana, posle dvadesetodnevnih istraživanja. Za to vreme obišli su 72 ponora. I »ishrana u prirodi* je počela sa radom u periodu od svega nedeiju dana oni su napravili đve degustacije: prvu u Slovcu za ribolovce (na jelovniku su se паšle pripremljene žabe, zmije, biIjne šnicle) a u degustaciji je učestvovalo oko dvadesetak riboiovaca; u subotu 24. aprila druga degustacija je pripremljena za učenike Ekonomskog centra koji su bili na maršu u kanjonu Grad ca. Pripremljena je hrana prikupIjena iz prirode. Ovoj degustaciji prisustvovalo je 300 đaka i profesora. Jednom rečju dobar znak pred majske akcije.

Broj 44

„ISTRA2IVAČ”

Piše: VESELIIV ALEKSIĆ

SARAĐUJTE U »ISTRAŽIVAČU« Ovaj broj tehnički uredio: V. Pantić

Strana 2

Namirnice Voda o/o Belan. Vo Masti Vr Uglj. hid. Vo Min. mat, °/o zelena salata 94,8 1,2 0,2 2,9 0,9 pasulj 12,6 20,7 1,3 61,6 3,8 sočiva (suvo) 11,2 25,0 1.0 59,5 3,3 goveđe meso 60,0 17,5 22,0 0,0 0,5 teleće meso 71,0 19,7 8,3 0,0 1,0 pileće meso 66,0 20,0 12,6 0,0 1.0 pileća džigerica 69,2 22,1 4,0 2,6 1,7