Četiri bojne vojvode

34

пада, док Војвода Путник није дошао са боловања из Аустрије, па је 24. јула примио опет команду над својом Армијом и участвовао у битци на Церу, Мачви и код Шапца, у месецу Августу 1914. године. Због успешновођенихизавршенихтихбитака, протеривањем Аустријанаца из Мачве и Шапца, унапређен је 20. августа 1914. године за Војводу. То је други, по реду, наш Бојни Војвода. У другом налету Аустријанаца на нас, у Октобру и Новембру 1914. године, Војвода Степа је са својом Армијом најпре јуначки задржавао наДирање непријатељске војске; а затим много припомогао, да се онако славно задобије Колубарска Битка, очисти цела Западна Србија од Шваба и Маџара, и поврати наша лепа престоница Београд, крајем Новембра и почетком Децембра 1914. године. Кад су нас Бугари изненада напали с леђа, 30. септембра 1915. године, Војвода Степа је опет био одређен, да са својом Армијом брани пиротски фронт, и спречи надирање бугарској војсци ка Нишу и Морави. Али како се наша војска, под силним притиском Немаца и Аустријанаца са севера, морала повлачити, и Војвода Степа је морао постепено повлачити своју Армију пред навалом многобројне и одморне бугарске војске, дајући јој јуначки отпор, и наносећи јој огромне губитке у биткама код Ниша, Лесковца, Пусте Реке, Новога Брда, Приштине, и на положајима на левој обали мутне и крваве Ситнице на Косову. Са преостатком своје Армије, са којом се јуначки борио за одбрану и спас Отаџбине и он се, по паду Отаџбине, повлачио ка „Сињему Мору“,