Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 55

ПОГЛАВЉЕ ЧЕТВРТО

РАЗЛИКА У СЛОЖЕНОСТИ ИЗМЕЂУ ПОЈАВА ФИЗИЧКОГА СВЕТА И ПОЈАВА ЖИВОГА СВЕТА. — АФИНИТЕТИ ИЗМЕЂУ ТЕХНИЧКИХ ИЗУМА И ОСТВАРЕЊА ЖИВОГА СВЕТА. ЉУДСКА ТЕХНИЧКА СВРХОВИТОСТ И ЊЕН БИОЛОШКИ ЗНАЧАЈ. — НАШ ДУХ ОТКРИВА ОНО ШТО СЕ НАЛАЗИ У ОСНОВИ БИОЛОШКИХ ПОЈАВА. — КЉУЧ ТАЈНЕ СТАВЉЕН ЈЕ НАМА НА ДОМАШАЈ. — УТИЦАЈ ЉУДСКОГ ДУХА НА МАТЕРИЈАЛНИ СВЕТ.

Биолошка остварења - живи организми, - људски технички изуми, у оба случаја у питању су механички системи у којима су заступљени елементи природе, материја и енергија. У првом случају систем је "природан", док је у другоме "вештачки".

Етимолошки, физика је наука о природи, али стварно она проучава нарочито, исто као и модерна хемија, могућности које природа није остварила. Међутим, сви изуми који у основи почивају на подацима природе, доприносе у крајњој линији њеном упознавању.

Физички и хемијски механизми остварени у неорганској природи мање су сложени од механизама живота. Ми смо могли поставити основне законе небеске механике и предвидети њихов ток. У геологији појаве се објашњавају игром неколиких основних чинилаца без оних узајамних сложених односа и оних усаглашавања који одликују живот. У метеорологији појаве припадају таквом детерминизму који је тешко анализовати, одакле и неизвесност у предвиђањима чак и на кратак рок. Али то је пре последица множине чинилаца у игри него особености њиховог узајамног распореда. У физици то су нарочито средства истраживања и математичког приказивања природних феномена, која дају овима извесно обележје сложености које им није увек својствено.

У феномену живота елементи физичког света су усаглашени на особен начин, износећи на видело потенцијале физичкога света, као