Čovek i inventivni život

54 __Божидар П. М. Ћурчић

што бива у апаратима физичара. Исто тако, ми нарочито у живоме свету наилазимо на механичка остварења аналогна остварењима физичара.

Отуда наговештај извесног дубоког афинитета између техничких изума и остварења живога света, упркос " вештачког“ порекла првих и "природног" порекла других. Треба још приметити да исто онако као што се механички системи, какви су апарати физичара, не стварају сами од себе почињући од елемената који из сачињавају, тако ни ми до данас нисмо могли утврдити стварање неког живог бића друкчије него на рачун одређеног живог организма; тако се може рећи да живи организам не садржи ништа друго до елементе неорганског света, сасвим као и један физички апарат, али да сасвим као и овај, не потиче непосредно из неорганскога света.

Битна разлика између физичара и биолога је што физичар најчешће изумева механизме које проучава, док их биолог открива. У биологији се не може бити проналазач у смислу у којем је човек проналазач у физици. Дух инвенције у биологији може се односити само на средства проучавања, то јест на остварења физичкога реда.

Напред смо се нарочито задржали на разлици у језику којим се служе физиологија и физика у њиховим описивањима феномена природе. Али те две науке говоре истим језиком кад физиолог описује механизме живота а физичар функционисање апарата које је он изумео да би појаве природе учинио очигледним. У овом случају језик физичара носи печат сврховитости: он објашњава разлог присутности делова његовог апарата, њиховог распоред, излаже циљ у којем је тај апарат изумео. Исто бива и у физиологији: описују се органи, образлаже се њихово присуство, објашњава се њихова улога и оправдава њихова грађа; објашњава се, на пример, разлог постојања срчаних залистака, разлика у дебљини зидова срчаних комора, пречника крвних судова, итд... Постоји само једна разлика између те две сврховитости: у физици знамо да је људски дух тај који је усагласио природне елементе у извесној намери, док у биологији не видимо којем би се природном чиниоцу могли приписати изуми живога света. Ако би постојао неки "биолошки дух" очигледан као што је то дух проналазача, нашло би се

да је више него оигледно да се опстанак живога света њега не би могао