Čovek i inventivni život

66 Божидар П. М. Ћурчић

спољашњим надражајима. Исто онако као што надраживање једне декапитоване жабе изазива покрете одбране, паук ће, у одређеном физиолошком стању и одређеним спољашњим условима, плести своју мрежу, док ће пчела израђивати своје ћелије од воска. Има код инсеката, чија техника често не уступа ни у чему вештини наших инжењера, исто онолико интелигенције колико и код жабе без главе, која једном ногом одбацује комадић филтер-хартије натопљен киселином и прилепљен на другу ногу. Треба још рећи да је код већине инстинката у питању низ узастопних рефлекса, често изванредне сложености. А ако има инстинката некорисних,чињеница на којој се упорно задржава Е. КАВАТЈЏО, мора се признати да их има и таквих чија су корисност и чак нужност у тој мери изненађујуће да смо били склони да их изједначимо са свесним поступцима. |

Механичка природа инстинката је доказана чињеницом што се они могу изазвати у условима у којима немају никакву улогу да испуне, и у којима, уместо да буду корисни, могу постати штетни. Цео свет зна за пример инсеката који налећу на пламен свеће. Паука, као што је то показао Е. КАВАЏОО, привлаче вибрације звучне виљушке стављене на ивицу његове мреже, потпуно као присуство мува, и потпуно као што би учинио са овом, он обавија жице метала нитима паучине коју лучи. У овоме случају инстинкт је деловао погрешно, био је такорећи преварен, али из тога се не може закључити да су инстинкти било какве реакције, да не служе живом бићу, јер уопште узевши они су толико усаглашени у склопу механизма живота, да су у њему неопходна функција као функција неког органа при физиолошком функционисању. Оно што задивљује посматрача, то је управо њихово својство интелигентне инвенције. И то што они могу бити изиграни у извесним природним или експерименталним околностима, није разлог да им се може порећи свака корисна сврха у њиховом пореклу. И због тога што се један аутомат може натерати да избаци таблицу чоколаде помоћу лажног жетона, не даје нам право да закључимо како тај изум нема ничега разумног.

Много је искоришћавано тврђење Ј. Н. ЕАВЕЕ-а поводом оне осице која, да би свој плен учинила непокретним, овоме убризгава кроз тегументе, тачно у нервну ганглију, отров који она израђује. Данас се