Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 65

С друге стране, каква супротност између ове крајње оскудице у интелигенцији коју констатујемо у току посете зоолошком врту и богатства инвенција која суделују у организацији и најглупље животиње! Колико интелигенције унете у организацију овог бића скоро лишеног интелигенције!

Ако хоћемо да се утешимо због мучног утиска који изазива интелигенција питомаца зоолошког врта, треба само помислити на њихову анатомију, на њихову физиологију, на њихове инстинкте, да бисмо тренутно прешли од сажаљења на дивљење.

Ако хоћемо да нађемо нешто што код животиња личи на делатност интелигенције, онда се морамо обратити најмање интелигентним животињама. Посматрајмо паука који плете своју мрежу, инсекта који савлађује свој плен; вратимо се чак кокоши, али кад, непомична лежи на јајима, лишавајући се хране, која је постала храбра од плашљивице каква је била, бранећи своје легло, дозивајући своје пилиће да би им понудила црвића, којег је тек ишчепркала из земље својим набораним ногама. Паук који плете своју мрежу, пчела која гради своје ћелије од воска, птица која зида своје гнездо, ето шта необично личи на човека занатлију, на производе његове радиности, а не на оно што најинтелигентнији мајмун може да ради.

Разлог томе је, као што смо изложили горе, што људска интелигенција у правом смислу речи нема своје корене једино у животињској интелигенцији која јој је била пренесена, него исто тако и нарочито у оној интелигенцији коју ми називамо биолошком, која је, између осталог, изумела механизам инстинката и која је у биолошкој области утолико ефикаснија уколико је животиња мање интелигентна. Јер што је извесна животињска врста мање обдарена интелигенцијом, утолико више има потребе за интелигентно усмереним инстинктима.

Ми се придружујемо мишљењу Е. КАВАЦР-а“ по питању

природе инстинката: они нису ништа друго до рефлекси покренути

4 ЕПЕММЕ ВЕАВАЦО:; Рхусћојогте аттапе е! утаттв. Та Сопдипе, зеп-

птет«, репхбе дех аттаих. Ајсап са. Раш, 1938.