Čovek i inventivni život

68 Божидар П. М. Ћурчић

тог гледишта губи се при промени. То је случај са инстинктима. Докле год видимо у њиховој основи неки чинилац интелигенције, довољно је претпоставити у некој нервној ганглији присуство ћелија сличних ћелијама коре нашега мозга да бисмо о њима знали исто онолико колико и о нашој мисли. Нека веома рудиментарна интелигенција у односу на интелигенцију човека била би довољна да чини оно што чине инстинкти. Али оно што је за дивљење, то је управо што су те радње које толико личе на свесне и интелигентне поступке да се при томе преваримо, механичке природе. И овде нам исто тако напредак физичко-хемиј ске анализе појава живота поставља проблем њиховог порекла. Да психички фактори остварују радње које припадају врсти сложених инстинката, то се може разумети. Али да су ти резултати постигнути механичким путем, то је оно што је много теже разумети. Јер нам у првом случају сама суштина феномена измиче, док је у другом случају ухватљива. Ми се дивимо Маџсапзоп-овом аутомату, али бисмо се смејали лукаво изведеној превари кад бисмо у његовој унутрашњости нашли скривеног човека.

Што у руковању неким техничким изумом има мање активне интелигенције, утолико у њему има више стваралачке инвенције. Ово имамо да захвалимо чињеници што је људска интелигенција изумела машину која може да функционише без непрекидне контроле и учествовања те интелигенције. Тако, захваљујући једном вишку људске интелигенције авион може бити усмераван а да не носи ову интелигенцију у личности пилота. Исто је и са инстинктима, управо зато што они функционишу аутоматски тешко је претпоставити њихово остварење без уношења у њихову основу извесног чиниоца интелектуалне природе.

Да укратко поновимо, инстинкти су аутоматски механизми интелигентно смишљени и остварени. Инстинкти су интелигентни поступци у одсуству интелигенције. Они су производ онога истог инвентивног чиниоца који је током еволуције остварио све оне механизме које налазимо усаглашене код биљака и животиња,

Још једна опаска која се тиче инстинкта. Овај се, неоспорно, не може упоредити са нашим свесним поступцима. Инстинкт се преноси наслеђивањем, он не захтева скоро никакво упућивање, никакво