Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 69

претходно учење. Рибар учи да плете мрежу и поквари их већи број пре но што успе од прве; паук плете своју мрежу без претходног вежбања и у томе успева од прве. Дакле, где нема претходног учења, нема интелигенције. Инстинкти су механизми пренесени наслеђивањем исто онако као и физиолошки механизми, Неоспорно је међутим да постоји разлика између ових двеју врста аутоматизама. Органско функционисање се обавља у средини која се мало мења (и његове промене се по правилу стављају у покрет аутоматски). Инстинкти, делујући у спољашњој средини, наилазе на веома променљиве услове који нису повољни механизму који не може да бира. Разуме се, чин ткања паукове мреже не потиче од интелигенције паука: прво, зато што је пренет наслеђем; друго, што паук није способан за изумевања која би интелигенција нужна за оно што он производи могла без сумње да оствари. Али прављење мреже, иако се стално употребљава исти поступак, за који се може претпоставити да је аутоматске природе, никад се не оствари у истоветним условима, на пример у погледу њеног причвршћивања, што зависи од топографије места. Исто тако инсект никад не савлађује свој плен на потпуно истоветни начин. Тако да смо принуђени признати да у инстинктима постоји извесна моћ разликовања и просуђивања. Рекло би се да су аутоматски механизми инстинката вођени извесним светлуцањем интелигенције... Једина интелигенција коју поседује инсект била би у служби његових инстинката. Она би се могла испољити само њиховим посредовањем. То би била нека ограничена интелигенција ниже врсте, која управља механизмима вишег интелектуалног порекла него што су механизми инстинката.

Исту ознаку налазимо кад је у питању људска интелигенција на делу. Честа је појава да у људској радиности радник рукује машином или неком справом чији принцип рада не познаје, не само због недостатка обуке, него исто тако и због недовољности интелигенције неоп-

5 Тврдило се супротно. Али, у ствари, на ово претходно учење" наилазимо, у извесној мери, у развитку сваке физиолошке функције. Терморегулација, на пример, мора имати прилике да се обавља да би

постала савршена.