Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 71

природе, онакво какво је било у камено доба. Ми се обраћамо плеснима да би нам оне пружиле биолошка оружја за одбрану која оне израђују, очекујући да успемо у подражавању онога што оне чине од памтивека. И ако наша захвалност и почасне награде одлазе славним људима који су открили антибиотике а не гљивама које су их изумеле, то је због тога што су гљиве учиниле, тај огроман напор у одсуству мозга, будући да су сачињене само од ћелијских низова. Огроман напор: пеницилин који напада супарнике плесни и друге микроорганизме са трипут више снаге него што то чини “карболна киселина" (снажно дезинфекционо средство и жесток отров), будући истовремено нешкодљив за свога носиоца - и, срећом, за човека. Та два сједињена својства нису до данас била нађена ни код једне од многобројних супстанци познатих у хемији.

Тек отривен, већ се зна његов састав, без сумње, неће проћи много времена да га добијемо синтетички, таква је способност хемичара.

Рука је без сумње алатка технички супериорна према моћи инвенције већине људи и изнад данашњих техничких сазнања свих људи. Алатка је са извесног гледишта изнад онога који се њоме служи.

Зар се нема исти утисак за интрумент мисли - за људски говор; Овај је без сумње дело људске интелигенције кроз сва поколења човечанства. Али је биолошка инвенција у томе извесно узела удела, ма то било само и при изградњи његовог физиолошког механизма, при прилагођавању фонетских органа и при остваривању његовог нервног механизма.

Оно што данас пада у очи, јесте то што инструмент изражавања мисли понекад далеко превазилази интелигенцију оних који се њиме служе. Довољно је помислити за каква се зановетања и простачке мисли понекад искључиво употребљава, дотеран до савршенства, тај чудесни дар којим се бави већи број наука да би откриле његову дубоку логику и танане преливе. Исто тако су се одувек са осудом осећале

незгодне стране неке речи која је супериорна над својим корисником, речи која господари мишљу уместо да буде у њеној служби.

Са тога гледишта постоји сличност са људским техничким изумима. Они су понекад исто тако супериорни над употребом која се

од њих чини. Кад се помисли на сву ону интелигенцију унету у рад