Čovek i inventivni život

'Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 73.

ПОГЛАВЉЕ ШЕСТО

ЕВОЛУЦИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА. — ЖИВОТНА ОСНОВА И ШТА НОВО ДОНОСИ ЕВОЛУЦИЈА. — ЕВОЛУЦИЈА ЖИВОГА СВЕТА И ПОСТОЈАНОСТ ЖИВОТА. — ПРОГРАМ ЕВОЛУЦИЈЕ. БИОХЕМИЈСКА ЕВОЛУЦИЈА. — ПРИМЕР ПРЕНОСИЛАЦА КИСЕОНИКА: ХЕМОГЛОБИН И ОСТАЛИ КРВНИ ПИГМЕНТИ. ОДЛИКЕ БИОХЕМИЈСКЕ ЕВОЛУЦИЈЕ. — ИСПРЕКИДАНОСТ БИОХЕМИЈСКЕ ЕВОЛУЦИЈЕ.

Класичне теорије о еволуцији живога света засноване су готово искључиво на морфологији. Међутим да би еволуција била основно начело самога живота, она мора да обухвати не само облик и анатомску структуру, него исто тако и друге видове живота, као што је хемијска структура, физиолошко функционисање, биохемијска динамика, једном речи све оно што је основно у механизму живота. Без тога еволуција се појављује као неко начело другоразредних промена које не дотичу саму основу живота.

То значи да се физиологија и биохемија морају исто тако разматрати са гледишта еволуције, сасвим као и морфологија.

Физиологија се најчешће не бави много пореклом механизама које проучава. Тако физиолози готово стално личе на оног честитог механичара који је себи ставио у задатак да упозна рад мотора који му је био поверен, да сазна како се њиме рукује и по потреби да га растави, али који се не усуђује да тежи амбицији да сазна како се он израђује и како је дошло до тог изума. Исто тако поступа и већина физиолога: ако их упитате о томе шта они мисле о пореклу механизама које проучавају, они одговарају извесним покретом који значи да су имали великих тешкоћа пре него што су установили садашње чињенице, да разјасне сложене механизме, да би могли и помислити на то да сазнају како је природа остварила те механизме које ми чак нисмо у стању ни да поново произведемо нашом техником кад смо успели да их рашчланимо. Уосталом, само непосвећени постављају таква питања. Упражњавање