Čovek i inventivni život

74 - Божидар П. М. Ћурчић

сваке науке снижава сувише узвишене циљеве, док истровремено уздиже значај онога што је изгледало безначајно.

Потребна су далеко продубљенија сазнања од оних којима данас располажемо у физиологији и биохемији да би се у тим областима могло покушати са филогенетским претпоставкама које не би биле бескорисне претпоставке. Које су то биохемијске или физиолошке чињенице које би се могле разврстати у филогенетске серије и које би биле погодне за упоредна проучавања као што се то може чинити, на пример, за многобројне саставне делове скелета у животињској серији. Али, с друге стране, тим упоредним материјалом располагаћемо само ако смо вођени идејом да је конституција одређене еволуционистичке физиологије један од циљева проучавања живота. Или, тачније, јер ми се још налазимо на том ступњу, идеју еволуције, рођену из морфолошког проучавања, морамо потчинити проверавању физиологије и биохемије. Те тежње почињу да се испољавају са више страна, дајући један нов правац експерименталним истраживањима.

Можда физиолози имају право што мисле да је још исувише рано да се покушаји филогенезе заснују више на чињеницама него на духу система. Али тамо где би физиолози извесно погрешили, могли бисмо мислити да ако докажу физичко-хемијску природу механизама живота како самим тим доказују и његово механичко порекло. Има физиолога који својим експерименталним радовима потврђују на изванредан начин физичко-хемијску природу суштинских појава живота, и који самим тим мисле да искључе из порекла живога света сваки чинилац друкчије природе од чинилаца које су они нашли у саставу проучаваних механизама. Они не примећују да су њихова открића, природом и сложеношћу механизама које су открили, пре нове сметње објашњењу механичког порекла живога света. Они личе на горе поменутог механичара који би, пошто је нашао у своме мотору само механику и хемијске реакције, извео из тога закључак да је мотор производ елемената који га покрећу. Закључак очигледно погрешан, јер у мотору се налази поред тога, у свакоме од његових делова, у њиховом распореду и њиховој најситнијој појединости, мисао изумитеља.