Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 75

Живот је пре свега један основни механизам, заједнички свим живим бићима, животињама и биљкама, било каква да им је организација и облик. Та животна основа Сјаџде Вегпагд-а је заиста оно чега има најдубљег и најособенијег у феномену живота. Једна амеба, са својим дисањем, варењем, прометом материја, осетљивошћу, покретљивошћу, хемијским саставом, размножавањем, наслеђем, итд., то је скоро цео проблем живота који се представља одједном у свој својој сложености.

Да је живот био прво виђен изнутра“ уместо "споља", да су физиологија и биохемија напредовале у исто време кад и морфологија, може се тврдити да би класичне теорије о еволуцији, имајући да воде

рачуна о чињеницама с којима су се доцније судариле, имале сасвим други вид; шта више, можемо се упитати да ли би се идеја еволуције као првобитни принцип наметнула духу.

Упитајмо се у чему се састоји разлика између најпростијих бића и најсложенијих организама“ Има ли разлика које се тичу самог принципа живота Између једне амебе и једног сисара разлика се чини огромна. Али лако је увидети да сложеност овога последњег не доноси ништа битно новога, да он само развија и усавршава оно што већ постоји код најпростијег бића, да та сложеност обезбеђује вишећелијском бићу велике димензије, у новим срединама егзистенције, што код једноћелијског бића већ постоји у праотачкој средини. Доиста, чему служе велики прибори: за крвоток, за варење, дисање, излучивање, лучење, нервни апарат, ако не да обезбеде на првом месту свакој ћелији организма основне функције једноћелијског бића и да успоставе везе између ћелија удружених у једну солидарну целину. Будући да је такав организам хрпа безбројних ћелија, ове нису у стању да непосредно одржавају своје размене са спољашњом средином, однос својствен животу, отуд нужност за приборима који служе као посредници између ћелија нагомиланих у дубоким слојевима и спољашње средине. То је управо оно на шта се коначно своди улога свих прибора код бића на вишем ступњу развића. Према томе, са гледишта самога живота, његовог суштинског механизма, еволуција није допринос нечег новог самом принципу живота, него представља једно сложено органско стање којем