Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 79

једињења најразноврснијих својстава и функција. Исто тако, кад се током органске еволуције појави нека нова потреба биохемијске природе, нова решења се по правилу добијају комбинацијама и молекуларним променама постојећег материјала. Помислимо, на пример, на све оно што је код живих бића било добијено са молекулом шећера као јединим делићем грађе: нежне и пропустљиве мембране, отпорна ткива за потпору и заштиту, дрво, плута, коју је људска радиност одувек употребљавала, резервне колоидне супстанце, скроб, гликоген... растворљиве и променљиве супстанце многих угљених хидрата више или мање кондензованих. Са аминокиселинама као елементима конструкције, добијене су супстанце неограниченог броја у биљним и животињским организмима, са тако разноврсним својствима која се само могу замислити. Довољно је подсетити се да су беланце јајета, албумини наше крви и млека сачињени од аминокиселина сасвим као и отпорни материјал рогова, копита, перја и вуне, коже и исто тако, доследно овоме, и ђонова наших ципела.

Један ограничен број хемијских једара може дати готово неограничен број молекулских комбинација. Тако је израчунато да 20 аминокиселина могу дати следећи број пермутација: 2.432.902.008. 176.640.000. Извесно је да се међу толиким бројем једињења мора наћи крајња разноврсност физичко-хемијских и физиолошких својстава. Требало би да можемо комбиновати по вољи ове аминокиселине и знати шта ће из њих произићи да бисмо добили по вољи материјал са жељеним особинама. Међутим, добија се утисак да природа може и зна и једно и друго. Шта више не констатује се да она при својим биохемијским инвенцијама ради пипајући. Рекло би се, говорећи фигуративно, јер се на тај начин најбоље изражавају чињенице, како природа толико добро познаје могућности које јој нуди материја, да је у стању да извуче све што захтевају нове биохемијске потребе, не доводећи, најчешће, нове материјале на градилиште и задовољавајући се да употреби и преради оно чиме већ располаже. Она се није у већој мери збунила кад је морала да изгради еластична влакна, отпорне тетиве, заштитна крзна или перје као заштиту против хладноће, велика пераја, органе за летење, као и кад јој је било потребно оптичко сочиво савршене