Čovek i inventivni život

80 Божидар П. М. Ћурчић

провидности и, уз то, еластично: сви ти производи били су хемијски добијени сједињавањем извесног броја аминокиселина.

С друге стране "еволуција се често за нову функцију користила неком већ постојећом супстанцом изазивајући појаву новог рецепторног система својег деловања"!

Најзад, што је још једна карактеристична црта биохемијске еволуције, то је да хемијски различите супстанце испуњавају исте физиолошке улоге, такве као што су преносиоци кисеоника типа хемоглобина и типа хемоцијанина, које иначе налазимо код организама блиског сродства. Рекло би се да природа ужива да један исти проблем решава различитим биохемијским инвенцијама ( аналоге супстанце“) док је у другим случајевима једна иста инвенција била прилагођена различитим улогама ( хомологе супстанце“).

Поставимо сад питање: има ли биохемијска еволуција узета у целини исти карактер као морфолошка еволуција

Тачно је да се еволуцијом може назвати свако више или мање постепено мењање које се збива током времена. Али у морфологији еволуција означава нарочито генезу биолошких остварења, чинећи да ми присуствујемо њиховом рађању, тако рећи; јер нам обележава пут којим су ишле постепене и прогресивне промене. Тако да у морфологији еволуција има извесно објашњавајуће обележје: она полази од једне оптичке мрље остварујући око кичмењака. Гиме она подстиче да се тражи узрок биолошких остварења, подстицај који се огледа у трансформистичким теоријама. То је оно обележје еволуције које је управо дало трансформизму сав његов биолошки и философски значај. Јер ако је идеја еволуције у прошлом веку усколебала мисао у биологији и изван ње, то није била последица тврђења о непостојаности живих облика, него образац који је она предложила о стварању живога света, који на својим крајњим тачкама има амебу или монеру, с једне стране, а човека с друге. Еволуција је тада значила као и данас ланац који више или мање неосетно повезује ниже са вишим: виши организми воде своје

1 Рог, 2'еуодитоп блосћттдие, Рагз, Маззоп, 1944.