Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 53

Постоји велика разноврсност хемоглобина. Али та разноврсност, почињући од хемоглобина нижих црва (хлорокриорин) до хемоглобина наше крви, нема нипошто карактер неког потомства, једне еволутивне серије, с гледишта његовог хемијског састава нити његове функције, што би нам указало на пут којим се кретало стварање и прилагођавање ове супстанце током филогенезе, као што је то случај са анатомским системом у којем она кружи.

Исто тако кад посматрамо каталитичне агенсе на којима почива читава биохемијска динамика, не наилазимо ни на шта што би имало обележје извесне еволуције, прелазећи од простијих катализатора ка веома сложеним системима, што би допустило да замислимо образовање ових прогресивним еволутивним путем, као што се то може чинити за многе морфолошке формулације. Биохемија мишићне контракције је крајње сложена, јер усаглашава низ танано регулисаних реакција. Не чини се да је овај биохемијски механизам на мање високом степену еволуције код мање развијених организама у зоолошкој хијерархији него код организама доспелих до врха.

Ове биохемијске чињенице, више но све друге, доказују на неоспоран начин јединство живога света у самој дубини живота. Али то је друго него што би се желело извући из једне “биохемијске еволуције". То је нешто мало бачене светлости на генезу механизама и биохемијска остварења таквих како их ми данас констатујемо. Јер ако се биохемијска еволуција састоји у постојању механизама сачињених

одједном из свих делова, и у прилагођавањима до истог ступња током целе морфолошке еволуције, те констатације ма колико биле драгоцене као чињенице које осветљавају природу живога света, веома су различите од онога што еволуција значи у морфологији. Једна таква биохемијска еволуција уместо да осветли постанак живога света повећава његову загонетку.

Овај вид биохемијске еволуције зависи, можда, од саме природе биохемијских појава. Једна морфолошка формација може постепеним променама да се усавршава у смислу савршенијег испуњавања своје функције, што даје маха одабирању током еволуције. Али једна биохе-

мијска формација се у овом погледу понаша друкчије: извесна слаба