Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 85

ПОГЛАВЉЕ СЕДМО

ОДСУСТВО ХАРМОНИЈЕ У ЖИВОМЕ СВЕТУ УЗЕТОМ У ЦЕЛИНИ. — СМРТ КАО УСЛОВ ЖИВОТА. — НЕРАЦИОНАЛНО У ИСХРАНИ ЖИВОТИЊА. — ХАРМОНИЈА И ПРИЛАГОЂАВАЊЕ. КРУЖЕЊЕ МАТЕРИЈЕ. — ХАРМОНИЈА НЕ ПРЕЛАЗИ ОКВИР ЈЕДИНКЕ И ВРСТЕ. — "БОРБА" ДЕЛОВА ОРГАНИЗМА ПРИ ГЛАДОВАЊУ. — ЖИВИ ОРГАНИЗАМ ЈЕ ЈЕДИНА ИСТИНСКА ХАРМОНИЈА У ПРИРОДИ. - ЗАКОНИ ПРИРОДЕИ ХАОС.

Мора се имати дух с посебним склоностима, или се пак мора бити веома површан посматрач да би се у живом свету узетом у његовој целини видео поредак и хармонија који су нешто више од стања проистеклог из сукоба и борбе међу живим бићима.

Без сумње, живи свет даје утисак складне целине, уравнотежене, чији се закони постојања могу формулисати. Али је лако увидети да у тој целини коју сачињава живи свет нема места идеји хармоније. Није свирепост закона који управљају живим светом оно што чини да одбацујемо овај појам, који са људског гледишта претпоставља извесну благост нарави, него је то потпуно одсуство основног начела сваке хармоније, наиме понашања делова с обзиром на целину. Живи свет почива на неумитном закону који захтева, најчешће, да се живот може одржати само на рачун самога живота, да је смрт једних један од услова живота других. Могло би се ипак замислити да би се он одржавао с обзиром на

целину живога света и на начин да потчини јединке интересима заједнице. Има много свирепих закона у људским друштвима, који се оправдавају одбраном успостављене хармоније међу људима. Међутим, у живоме свету свака врста има у виду или тачније поступа, једино идући за својим сопственим потребама и интересима. Жива бића нису организована да би се могла друкчије понашати, на начин да би заузела место у једној солидарној и складној целини. Она су напротив организована за међусобну борбу у свима њеним видовима. Уместо једног складног

закона који би уређивао размножавање бића водећи рачуна о њиховим