Čovek i inventivni život

96 Божидар П. М. Ћурчић

узајамним односима, свака врста је обдарена средствима за размножавање која собом повлаче узајамно уништавање; и свака врста би брзо угушила саму себе својим неумереним ширењем, ако се не би сударала са сличним тежњама других врста. Исто тако- видимо тај врхунац ирационалног, једно живо биће рађа огроман број изданака да би у стварности, у просеку и током времена, било замењено једним јединим живим бићем.

Борба између живих бића није се наметнула искључиво због њиховог неумереног размножавања, него исто тако и нарочито због природе њихове исхране. Чак и кад би "место под сунцем" било неограничено. не би у њему било мање нужности за уништавањем једних од стране других. Животиња тражи свој плен и кад јој овај не смета, она га тражи као један од услова свог опстанка. Човек гаји животиње у циљу да их жртвује потребама свог опстанка.

Кад размишљамо о природи исхране животиња, изненађени смо не само одсуством сваког принципа хармоније, него исто тако и свим оним што је грубо ирационално у том основном феномену живота. Исхрана животиња је заснована нарочито на разарању животињског и биљног живота. Организми, иако најчешће још нису завршили свој животни круг, са њиховим сложеним структурама, њиховим ткивима, њиховим органима, намењени су смрти да би послужили за храну животињама, или човеку, којег. уосталом, вероватно очекује иста судбина од стране других животиња или нижих организама. Ако би још те анатомске, хистолошке и хемијске структуре плена представљале одређен ступањ који би послужио изграђивањима једне више врсте, или чак ако би сасвим једноставно могле бити искоришћене од стране организама који се њима хране, могао би се видети известан рационалан смисао у том поретку ствари. Али не, све те структуре морају бити претходно разорене да би пружиле храну која се може асимиловати. Елементи анатомски, хистолошки, протоплазма, једро, чак молекулске изградње, све је сведено дејством фермената за варење на стање релативно простих молекула, који су изгубили сваки печат порекла, као што су аминокиселине, глицерин, прости шећери. Једино тим хемијским разорним радом који долази после механичког разарања