Čovek i inventivni život

"Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 87.

канџама, кљуновима, зубима, организована материја постаје подобна да испуни улогу хране. Не треба имати у виду само животиње месождере, јер све ово што смо управо казали примењује се подједнако и на коришћење од стране биљног зрна које у себи садржи ембрион. Животињска исхрана личи на систем који би се састојао у томе да разорава зграде како би њихов материјал употребио за подизање других зграда, а нарочито да разгради драгоцене предмете намештаја како би употребио њихове сагорљиве материјале за грејање.

Прилагођавање је егоист у биологији. Између два жива бића постоји најчешће једно које је корисник и једно које се брани. Не постоји тежња ка обостраном складном прилагођавању, уз узајамну солидарност. Та чињеница је толико очигледна да се данас осмехујемо на детињарије Веглакфп де За -Рлеге-а. Шта би иначе било у већој мери невероватно од тога да су се диња и бундева прилагодиле нашим потребама за храном него неоспорна чињеница нашег прилагођавања тој храни Добијање зуба, прибор за варење, ензими, ћелијске потребе... све је извесно прилагођавање храни, прилагођавање много сложеније него што би то било прилагођавање плода који нам олакшава његово дељење на кришке. Али ми знамо да је прилагођавање у биологији само себична корист или одбрана. Ми не наилазимо у биљном свету ни најмање добре воље да нам олакша нашу исхрану. Кад би биљни свет испољавао ту склоност штитећи при свем том своје сопствене интересе, како би проблем нашег опстанка био упрошћен! Бескрајно простијим прилагођавањем него што је наше према биљном свету, биљни свет би могао учинити нашу исхрану лаком, одузимајући јој ово обележје бриге и непрекидне борбе против глади. Исто тако и човек, пред овом потпуном пасивношћу биљнога света, којем је непознат један складан биолошки поглед на целину, труди се да прилагоди биљку потребама своје исхране путем обрађивања, одабирања, укрштања и путем других поступака који никад неће довести до резултата егоистичног биолошког прилагођавања. Биљка, као и свако живо биће, уместо складне сарадње и узајамног помагања, види само борбу и одбрану. Уместо да прими на себе да задовољава потребе за исхраном

животиње, она се брани од ове неумереним размножавањем, из којег