Cvijićeva knjiga

О ОСНОВАМА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ.

Сада словенски народи имају своје самосталне државе, у којима се могу слободно развијати и у којима су сачувани од отуђивања.

Али је виши, прави и крајњи циљ словенских држава да стварају своју самосталну цивилизацију и с тим упоредо тип државе високог морала, која ће целом својом организацијом бити намењена радном свету, па био он ма кога занимања. Мислим ово: да се словенски народи својим духом и на свој оригиналан начин изразе у организацији државе, у начину и правцу социјалног и економског рада и нарочито у науци и уметности; да њихове цивилизације не буду копије некога од постојећих типова европске културе, већ да органски израсту из народнога духа и да се оснивају на његовим најоригиналнијим и најплоднијим особинама. А такве особине постоје; и Словени као целина и њихове поједине групе имају у многоме. друкчије основне психичке особине но остале велике етничке групе у Европи, и зато у многоме на друкчији начин реагирају на појаве спољнога света и живота. А пошто су словенски народи по најдубљим психичким особинама сродни, многе ће се струје њиховог рада стапати, и тако ће синтезом постати словенска цивилизација.

Таква словенска цивилизација не само да не би била у супротности са општом светском циви-

Штампано најпре 1922. године. Овде прештампано из „Говори и чланци“, Београд, 1923., ТУ, с. 111—120.

6