Cvijićeva knjiga

50 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

које могу послужити као основа за стварање праве цивилизације.

Тим идеализмом, том бескрајном тежњом за праведним, великим, лепим, могу се једино објаснити оне многобројне српске задужбине, манастири и цркве, саграђени за непуних двеста година немањићске владавине и мало доцније. Генерације ће имати да проучавају онај елан у конструкцији, остале особине архитектонског стила и сликарство. После јелинских грађевина нема ништа лепше на Балканском Полуострву од српских задужбина средњега века.

Познато је, како су утврђиване психичке особине јужних Словена, нарочито Срба, проучавањем народа на лицу места, затим и студијом духовнога рада интелигенције и свих појава јавнога живота. За тему о којој се бавимо, од значаја су ове констатације. Код Срба има у знатној мери проматрачкога дара, способности интуиције и фантазије, која, истина, није увек дисциплинисана.

Исте се особине јављају у хрватском делу народа који је са српским истоветан — осим извесних утицаја католичке цркве — у Далмацији, Босни с Херцеговином, Славонији и Хрватској, изузев донекле кајкавце познатих трију жупанија (Загреб, Вараждин, Крижевци). Као да су код ових скучене поменуте стваралачке особине, бар док остану у својој покрајини, можда услед вековног потчињеног положаја и данашњих ситних економских прилика (у Загорју), а превлађује мекота, мека осећајност и сентименталност; у новије се време говори, не без разлога, о култури села и сељачкој узајамности кајкаваца.

Хрвати су као целина показали културних способности и културне питомине нарочито од првих десетина ХГХ века, од илирскога покрета. Показали су смисла и укуса за науку, књижевност и уметност. Југословенска Академија у Загребу унела је реда и плана у више знатних научних послова. То је једино