Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 6.

Д.-Б. ИОТОЧНИК

Бр. 1.

беремо шта се тражи од нас као од ученика, шта хоће човјекољубпвп Бог од нас и какви треба да будемо увпјек, кроз сав наш живот, а нарочито у ове и оваке свете дане, за које се спремамо и у које се удостојавамо да приступамо и примамо у се 1Беговог божанственог тијела и крви, сједињујући се са надчовјечанском природом, са истинитијем и правијем Богом и Спаситељем нашијем? Велики је наш Бог и вслика је Бзегова милост и сила! Бог кад нас је саздао, створио нам је тијело и задахнуо га духом својијем, животом га је испунио и одликовао човјека над свијем живијем а тјелеснијем створењима тијем, што му је дао свјесну и бесмртну душу и што га је украсио толикијем даровима и својствима, која га красе као господара, ради којег је и украсио овај дивни и величанствени свијет створивши га себи на славу а човјеку на уживање, да уживајући милине хвали и прославл,а Бога, Створител,а и Спасител.а свога. Најпослије је Бог ради нас л,уди и ради наш^г спасења од ропства и гријеха постао човјеком, те је поднио толика страдања и муке за наше гријехове. Али и ово све било је мало за Његово човјекол,убије, него је благоизволио својом неисказаном милошћу, да нас и духовно храни. 0 чудо чудесе, чудо велико и изрјадно! Велим, да нас храни п пнта евојим божанственим тијелом и пречистом крвл.у, те да се на тај начин сајединимо и будсмо једно с Богом нашијем. Али, питање настаје: како треба да се приправимо и како приправни приближујеио тој божанственој п царској трпези? У том нае поучава наша матп црква говорећи: с' страхом божим, вјероју п л.убовију пристуните! Чујте, браћо Христјани! Божи}им страхом, вјером и љубављу да прплазимо светом прпчешћу пре чистијех тајни и по томе, који од нас нема у себи страха божијег, тај није достојан да прпступа и такав навлачи на се гњев и проклетство а не опроштење и оставл.ање гријехова. Јадни човјече! када ступаш пред каквог земал>ског цара стрепиш и плашиш се, а кад прилазиш и стојиш пред царем неба и свега, тад си немаран, небојажљив! И по том те праведно очекује мука, јер пренебрегаваш твојег добродјетел>а и саздател.а, дајући више чести и поштовања човјеку себи равну, него ли ти Богу Створител>у своме! Али онај којп има у себи страха божијег, кад прилази да се прпчешћује пречистијех тајни тјела и крви Сина Божијег, он побожно и смјерно говори: Стрепим и чудим се тој великој благодати, слави и милости Божијој по којој се удостојавам прпмити Христа у своје срце. Блажен си тп, брате мој, ја познајем како те свети дух упућује и иросвјећује, али причешћивајући се нужно је да имадеш вјеру т. ј. да вјерујеш свијем срцем својијем, да се под видом хл.еба причегаћујеш истинитијем тије-

лом Господа и Спаситеља нашег Христа а под видом вина истинитом крвл,у Његовом с намјером, да се очистиш од гријехова својијех и да будега достојан вјечног жргвота. Па кад имаш вјеру треба да имаш и л,убав Богу и твом ближњем; без л.убави ни страх па ни^вјера не ћо ти користити-, који има л.убав у срцу свом, тај постаје пријател. с Богом, јер је Бог љубав, рекао је божествени апостол. Ако брате мој, осјећаш се, да имадега према коме мржњу и пакост у дугаи твојој или завидиш и мрзиш брата твога, тада нс мој да се усудига приступити божественој трапези љубави и мира, јер у мјесто да се користпга — изгорјећега, а у мјесто Гјожијс мплости, навућићега на се гњев Божији на своју главу. Кажеш, како ћу опростити ближњему своме, којн ми је нашкодио, обесчастио ме и уништио ме? Чуј, брате, што ти је год учинио, па да ти је највишу неправду и штету нанио, ако си Христјанин, треба да му опростиш, а ако останеш при твојој пакости и тврдоглавству, не слушаш Христа који је рекао, да љубимо и наше непријател>е; газиш Његове свете заповиједи, јер он је рекао, да по и седамдесет и седам пута треба да опростимо онијем ближњима, који су нас у чем увриједили; заповједио је: ако те когод удари по образу десном а ти му окрени и лијеви. Па ти, који казујеш да си Хришћанин, кажеш ми како ћу оиростпти брату своме? Православни Христјани! Не приближујте се непрпуготовл>ени пречистим светии тајнама; ттсго кгада хоћетс да сс нричестите, најприје искрено исповједнте вашс грпјехове вашем духовном оцу; јср без чисте исповиједи божсствено причетпће није дозвољено, него је н самим Богом забрањено; па кад се опроститс са свом својом браћом Христјанима и осјетите да је ваше срце чисто од сваке лукаве страсти, само се тада усудите причеститп тјела и крви Спасител>а нашег Христа. А послије причсптћа треба да се опходите и владате у животу христјански напредујући у свакој добродјетел,и, јер иначе ће те доказати да омаловажавате свете тајне, а за ту вашу небрежност даћете одговор на дан страшног и општег суда. Доклен ћемо бити слијепи према ништавнијем стварима овога свпјета? Да се већ једном пробудимо, браћо, од тешка сна сујете! Свагдашње и истинито је наше отачаство небо а земља, на којој се сада налазимо, јест привремено и неизвјестно нагае обиталиште. Никаква ствар на овоме свијету није нам извјестнија од смрти, која нас увијек страгаи а по највише уз ове дане због многијех нашијех гри^ехова. Већ је њезина страгана коса вшпе нас, која коси немилостиво без разлике. Наш живот трчи и пролазп, а ми се једнако при ближујемо гробу. Даклен, браћо, нека нам је вазда у памети гроб, небо, јеванђеље и крст, п да се трудимо да увијек чпнимо добра дјсла,