Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 1.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 9.

С т а р и н е. Сказание житиа кнеза Лазара (Герблановича).*)

У селу Велој недалеко од Сарајева звиви данас, један огранак српске породице Копривица. Та породаца, по предању у истој сачуваном, како данас прпповједају Вучина и Мићо Копривпце, потиче и води своје порпЈекло од Јеле кћери кнеза Лазара, која је била удата за Милоша Обилића, а послије ју је заробио бан Сандал,, и то овако: Посл.е косовске бптке кад је Милош погинуо његову жену Јелу зароби неки бан Сандал. пз Кључа у Гацку и узме је себи за жену. У њиховом брачном животу почне је тући и злостављати, пребацујући јој, да воли више Милоша него њега. Јела приморана тим злоставл.ањем, једном приликом рече бану, да воли Мгтлоша мртва — него њега жива, и кад је овај за то хтједе да истуче она умакне из двора и утече у данашње Бањане у Херцеговини. У путу у Бањанима како је била трудна, роди мушко дијете, завије га у своју хаљину и оставп у коприву, па наишав на чобане који близу тога мјеста стоку чуваше, зовне пх и каже им; да то дијете узму и да га сачувају, јер да ће им ваљати, па тако и оде даље молећи чобане да о њој ништа не казују. Чобани узму то дијете, однесу кући и предају на храну једној жени у селу Бањанима која се тијех дана породила па јој дијете умрло, и ова га одхрани и васпита. Кад је то дијете доцније у живот људски ступило иазову га Копривицом по коприви, у којој је нађен, незнајући му правог презимена, и од њега сва данашња породица Копривица води евоје поријекло. Та је породица данас сасвим пространа, имаде је у Бањаннма и по Херцеговини више од 40 кућа а скоро се толико и по Босни раселило. Предци данашњих Копрпвица на Велој доселили су се из Бањана око 1600. г те су се ту опет знатно умножили и разишли. У тој породици, у колико памте Мићо и Вучина Копривице било је од увијек чланова, који зиадијаху читатп и писати све до данас. Зато у исте породице и имаде још и данас много сасвим стари руком писани књига и ја сам истражујући народне старине нашао више такових у Миће Копривице међу којима једну одвише стару у сасвим малом Формату од 156 листова. Књига та садржи у себи доста обилан разноврстан садржаЈ, у комеје и горњи наслов Ска-

заније жптија кнеза Лазара писано 7048. год. Писана је старо-српски и то по више рпјечи заједно без и једне тачке и запете. Зато се при преписивању морале по смис^у ради бол.ег разумјевања по које ријечи раставити и по која тачка уметнути. Књига је та пренешена из Херцеговине, од предака данашњих Копривпца кад су се у Босну доселили и сачувана је у кући Миће Копривице. „Бист от цара прваго ваполати цреви потом позаповиеди самодржцу цру етеФану и даде нему своиу сародницу госпоиу милицу да шчер иуга богдана и по малу времену престави се цар стеФан храбри, потом поставише на царство негово спна негова цра уроша младога господина срблем. и на царство урошево наступи крал вукашин н марка вукашиновића и углешу деспота и гоико воивода и убише цра уроша младога ва лове и бо виде ни неправду и они ону васкоре чашу исппше от турака на риецн марицп свема главе отсекоше и сва јш воиска от турака погублена би за нихову неправду и лукавство зашчо главу своега убише. сва трН брата мрнавчпћа ва боиу погибоше. крал вдаашин имаше 3 сина марка и андрииу и думптра. марко син крала вукапшна и костантин знешковац син воеводе дечана и драгашина те 3 воеводе отбегоше от србске господе да их не убииу по завади негова оца крал вукашин, и тамо воеваше с царем турскием палазитом и воеваше на христиане и погинет'мрнавчићц. тогда промислом божием поставише лазара на престол са благословением 4 патриарха василенска и васего сабора србскаго и народа и тако кнез лазар бист подателние срблем и то би у ваеакоме доброме чину п у милости и у правоме суду колико н тако имаше око милостиво а руку податлпву ка васакоме чловиеку. пмаше кнез лазар 3 сина стеФана деспота и лазара н вука и дашчери 5 прва чаролпта видосава која дана бпст за вука бранковића друга иела која бист дана за милоша кобилића. ва то време кнез лазар са двиема своима зетовима иезде коне из лова ка своему двору а двие шчери лазареве гледаиу са високога чардака видосава говори дивна чуда видителп друго мога свака обилића милоша кои иезди одеснуиу оца нашега лазара а бранковић с лиеву страну о себе а иела сестри тапно говори да невиди отц наш кнез лазар

*) Нриједни свегатеник г. Стево ТриФковић, парох оејечко - блажујски. испитивањем п иетраживањем разних етарина, тог блага народног — чије труде видимо и у нашој „Боеанској Вили" наишао је и на ову старину, којој смо ево у првом броју нашега листа дали мјеета у нади, да ће раденицима наше српске историје можда раевијетлити какво нитање и бити иетима од користи. Пак погато је освједомена иетипа, да је баш свештеникупароху дата могућност истраживањем и иепитивањем да наилази на подобне етарине, као што иам свједочи и ова примјер нашег сабрата и будуКег сарадника г. Стеве ТриФковића, то браћу евештенике и учител.е молимо, да се прихвате тог благодариог посла — истраживања старина, којих у нашем народу има јога доета, затрпаних у каквом амбару или вајату. Због оскудице у старинским еловима, сложена је ова старина новим словима. Уредн.