Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 178

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Вр. 11 12

какав знак, обрадовао се кад је угледао гдје га доведе пред њега, па кад је достигао своју сујетну љубопитљивост обраћа се са неизказаном снисходљивошћу савезаноме којега је много питао, али Исус нешћеде ни на једно питање да му одговори и а.ко су пред Иродом стајали свештенички главари и књижевниди, који су Исуса непрестано тужили Ироду. Али најпослије и Ирод „видио је да је њихова тужба, коју су били сплели неумјесна и Фанатична," па, осрамотивши Спаситеља ругајући му се вијендима и погрдивши га још обуче на њ красну бијелу хаљину, и посла га натраг к Пилату." Ето даклен гдје нико не може да нађе узрока смртној осуди, што је над Спаситељем изречена, па ни сам Ирод не уради му ништа, до ли што му се наруга и подсмјехну, па ни Иилат који је јасно и отворено рекао да не налази никакае кривице нити узрока ради чега туже тога човјека. Пошто внђеше Архијереји и Фарисеји да ће им се жртва измаћи испод смртне казни, што су јој они досудпли, упутише се са множином свијета. својијех једномишљеника и пошљедоватеља к Пилату да га натјерају, да против своје савјести изда смртну пресуду. Пилат бојсћи се побуне а, не хтијући да окрвави своје руке крвљу невинога, поновио је и опет оно исто што им је и нри испиту првом рекао, ведићи к архијерејима народњим: „Доведосте ми овога човјека као бунтовника, који народ отпађује, ја сам га пред вама испитао^ п ја не налазим на овоме човјску ни једне кривице, за којега потварате. Па ни Ирод, којем сам га слао није нашао на њему ништа што би заслуживало смртну казну, Даклен да га избијем,. па да га пустим" (Лук. 23., 14— 16). И опет рпмскп судија тврди да је Христос невин па и ако се боји Јудејаца прогласивши га да је прав хоће да избјегне и казну, што су му је они досудили, па с тога и предлаже да га избије, не би ли том каштигом за.довољио пакосне јуД ''јске прваке и народ. Страх који се на Пилату огледао само је повећао безобразност код архијереја и Фарисеја, који сад почеше још више наваљиватн па и пријетити Пилату да изврши казну како битијемзадовољиоњихову пизму. Пилат пак мишљаше да је тијем задовољио Јудејце што је избио Христа, којему, метнувши трнов вијенац на главу и заогрнувши га скерлетном

хаљином изведе пред народ и у таком жалосном стању показа га Јудејцима рекавши : „Ево човјека"! Бранитељи Јудејаца хватајући се за овај моменат и чин Пилатов подвикују: ето то чини законити судија! Тима бранитељима признавајући да је неправа и безакона и ова Пилатова одлука одговарамо: да се по римском праву (иоп 1)18 т к1ет) није смјела понављати тужба против онога, који је једном испитан и проглашен невиним, па ево гдје и поред свега тога повикаше архијереји и њихове слијепе слуге: „Раснни га, распни" ! (Јов. 19„ 16). Зар није то поискавање свједок њихове страсти и покварене савјести? на које им је Пилат одговорио: „Узмите га ви и распните" ! или другијем ријечима да они изврше то безаконо и неправедно дјело „јер ја на њему не налазим кривице". Овијем ријечима Пилат је рад био да их заплаши не би ли тијем путем постигао оно што нпје могао лијепијем начином, молбом и ласкањем израдити. Али је овај мало строжији начин био већ доцкан, јер је народ већ био отврдао а бијаше опазио н Пилатову слабост те је на подстрекавања својпјех старјешина непрестано наваљивао и пријетио Пилату говорећи : „Ако овога пустиш нијеси пријатељ Цееарев. Сваки који се гради царем противи се Цесару". Ова је вика збунила Пилата који се побоја да не би његова оданост ирема цесару пала, под сумњу, па побојавши се да не плане буна иопе се и сједе на своју столицу, те као да је добио неку другу вијест н јачијих доказа мијења одлуку, али за час паде му на ум глас праведника устеже се од безаконог дјела и проба не би ли утишао народ, препоручује му да узме Вараву те да њим засити њихову крволочну жеђ. Али главари свештеннчки подговорише народ, да је боље да ишту да пусте Вараву (Мар. 15., 11.). Зар Вараву, зликовца и убијцу „који бијаше бачен у тамницу за некакву побуну што ју је учинио у граду, и за крв" (Лук. 23., 11.). Тај ненадани одговор чувши Пилат „рече им : а шта ћу чинити са Исусом прозваним Христом"?Рекоше му сви да се распне (Мат. 27.,22). Пошто се Пилат преварио у нади да ће он од један мах побједитн надајући се да Јудејце злоба и пакост не ће, ваљда, дотлен довести., да захтјевају крв праведника, па обмахнут у својијем очекивањима хоће да их разоружа и умири говорећи: „Зар цара вашега да разапнемЧ ?