Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11 и 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 179

"V 1 Га ове ријечи Јудејци прибјегавајући крајљем притворству претварајући се као најбољи римеки грађани рекоше: „Немамо цара осим Цесара" (Јов. 9., 15.). Тада ТГилат жедећп да угоди иароду пусти им Вараву а Исуса ишибавши даде да га распну (Мар. 15., 15). И узе воде те уми руке пред народом говорећи: „ја нијесам крив у крви овога праведнога, ви ћете видјети" (Мат. 27. 25). Може ли се рећи да је ова трагедија прави суд, гдје се ето приморава судија да понови и предругојачи осуду против својега убјеђења? Је ли у тај час кад је изрекао смртиу осуду имао судија нужну слободу разума ? Одиста није! Јер под притпском страха да неби пала

у сумњу његова вјерност према цесару па да с тога не би изгубио своје звање и да би задовољио народ, који је громко викао и искао да се казни Христос, одобрио је њихову жељу и осудио је праведника на смрт предавши им га да га распну. Очевпдан је страх јер само тако кукавицц нопушта а не судија, који застуна правду 1 Па још је рад да се сачува да не буде учесник у крви праведника, јер пере своје руке и држећи да се очувао говори Есако је учинио не драгом вољом него под притиском наћеран да изрече смртну пресуду и да се она изврши. Па зар је у том човјеку било у тај час и једне искре законитости и правде кад осуђује и предаје на смрт невина и праведна човјека! Одиста није. ће се.)

Одломак из Љтурђике. III. Свештеничко одијело и црквени прибор. (Наставак.)

1. Краткп Фелон, управо Фенол (илашт носе чатци. певци-појци и свјећеносци. Он је прво свештеничко одијело, које причатник преко рамена облачи за знак, да у јарам свештенпчки улази; те као што овај први малп или кратки Фелон почетак тек свештеничке службе означава, тако онај други дуги Фелон, кога свештсник облачи, означава пуноћу свештенства. Епископ благосиља чатце и свећеносце да, пошто се нокажу способни и ревни, могу носити стихар. 2. Стихар (пруга, потез) је управо пругаста хаљина или боље рећи кошуља и прво одијело ђаконово. Обично је бијеле боје; а би]ела боја означава чистоћу, која се особито од црквенослужитеља захтијева и тражи, а подсјећа нас на ону бијелу, свијетлу одјећу, у којој су се анђели о васкрсењу и вазнесењу Господњем појавнли. 3. Орар, с почетка био је то убрус, којим су некад ђакони причасницима уста отирали. По смислу саме ријечи разумијева се сада под њим црквена утвар, с' којом ђакон, кад га у вис подиже, навјешћује вријеме за читање које молитве или свршавања које богослужебене радње (акта.). — Кад га ђакон о рамену носп, ра-зумијева тада под ораром — св. Јован Златоуст •алегорички — два крила анђеоска, а уз-а-то и готовост ђакона брзо вољу божју извршити;

с тога је на њему и извежена анђеоска пјесма : СКАГ Г К, СИАТк, СВАТТ*. 4. Наруквице уврашене су са крстићима, а употребљују се, да се њпма затегну рукави од стихара, да свештенику при богослужењу својим климатањем и спадањем сметали не би. Оне представљају силу и моћ божју, која укрепљава руке свршаваоца божје службе; а сем тога представљају оне још и оне везе, коцгаа су биле везане руке Христове, кад су га пред Пилата водили. Наруквице носе ђакони, свештеници н епископи. 5. Свештеннчки стихар изгледа као и ђаконов а има исто п значење. Разликује се од ђаконовога у том, што су рукави свештеничкога стихара обично ужи а ђаконскога шири. 6. Епитрахиљ (на врат) је одјејаније, које свештеник о врату носи. Он представља благодат св. Духа, која се као миомирисно уље на свештеника излијева, и које се устаче на скут од хаљине његове (Пс. 133, 2.) Првобитно је епитрахиљ оно што и ђаконски орар, но само је епитрахиљ двоструко састављен и покрива оба рамена, те по томе означава двоетруку благодат свештеничке службе. Без епитрахиља не може свештеник никакво свештено дјело свршкти као што ни ђакон без орара.