Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11 и 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 181

23.) Антиминс је илитоном омотано платно, на коме је изображено полагање тијела Христова у гроб. Дркву је властан осветити само епископ, но кад је он запријечен, тада он осветн само антиминс и пошље га у нову цркву с дозволом. да ју свештеник освети; те тада тај освећени антимннс важи толико као да је црква освећена самим епископом, па с тога и није дозвољено свршавати ев. литурђије у оној црквп, гђе нема антиминса. _ У антимпнс (мјесто стола) се ушивају че. стице светител,ских моћи у спомен освештаног обичаја првих Хрпстијана. који су цркве своје над светитељским гробовима подизали; а уједно и за то да се потврди истина, да ћс се они, који с Христом умиру с њим такођер и прославити. 24.) С в. д а р ц и — п о к р о В II II В о 3 д у X служе за покрнвање путира и дискоса. Има их три, један већи и два мања, а имају као и дискос два значења. Спомињул' се на проскомудији околности рођења Христова, тада означују пелене младенца Исуса Христа; спомињел' се пак самрт Господња, тада прадстављају оне покрове, којима бјеше обавито тпјело Његово. Највећи покров назива се воздухом за то, што свештеник при чнтању или појању символа вјере на литурђији с пстим покровом над часним дарима тресе у спомен онога потреса, који се збио у онај пар кад је .Христос васкресао, а и за то, што се тим тресењем означује силазак св. Духа на часне даре. Мањи покрови имају често облик крста. 25.) Гроб Христов или плашчанпца. На њој је извезено или насликано полагање тпјела Христова у гроб; а употребљује се у православиој цркви на велики петак и суботу, кад се светкује успомена страдања н смрти Христове. Од васкресенија Христова до вазнесенија налази се плашчаница та просгрта на часној трпези, те се на њој служи света литурђија. Монашко одијело: Три су врсте монашког чина, и свака од њкх има за се друкчије одијело. Искушеник добија расу и камилавку. Друга врста т. ј. прави монаси носе мантнју али и главу покривају такозваном перикеФалеом или код нас познатом панакамилавком. Онима пак, којн трећој врсти

спадају а то су вишег монашког чина, даје се кукул п аналавија. 26.) Раса је просто одјејаније, које слободно и овлаш виси на тијелу, отуда се и називају монаси прве врсти расоФори и ракендити (расоносцн у расу одјевени - обученн, коц! су примили }П\см). С тога се и горња свештеничка ха.кина, која нпти је утегнута нити опасана, у опште расом назива. 27.) Камилавка (од врућина и блажити) назива се покров за главу монаха. 28.) По ј а с. Иравн се од доста тврде коже, а кад се монах њим опаше, значи смрт његова тијела и обновлење његова духа а такођер и готовост и ревнос.т његову на свако добро дјело. 29.) ПерикеФалеа (око главе) или шлем је покрива.ч од црног платна, којим се обмотава камилавка у монаха друге врсте, а монасн је носе за спомен рнјечи св. ан. Павла у I. Сол. 5, 8. и Ефес. 6, 17.; с тога ее и у аколутији монашења (у обреду постављања у монаштво) овај покривач назива шлемом наде на спасење. Кад је њом омотана камилавка, онда се једним нменом назива понакамилавка. 30.) Мантија је огртач монаха друге врсте (плашт). Као што су незнабошци у прва хрпшћанска времена прелазећи у хришћанство сву свијетлу одјећу остављали и у плашт се облачпли (ех 1о^а т Ра11шт из тоге у плашт, вели Тертулијан у књизи о плашту Сар. 5.) тако се је ова презрена одјећа без рукава с тим истим нменом п код монаха у употреби задржала. Мантија као савршена одјећа означава и представља моћ и силу божију, која све обухваћа, а такођср и строгост уздржљивости и смирености монашког живота. 31.) Кукул (чаура од свилен бубе) је то нсто што и перикеФалеа код монаха с том једином разликом, да перпкеФалеа (панакамилавка) с главе обухвата само потиљак н нсшто мало рамена — дакле само главу покрива, дочим напротив кукул не само главу но и рамена са свију страна покрива Он се од перикефолеје разликује и тиме што је шил.аст и што је са пет крстпћа од црвене врпце украшен тако, да је једап крстић на глави, други на прсима, трећи на леђима, а четврти и петп налази се на онил дијеловима, који о раменима висе.