Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 180

Бр. 11 и 1$

7. Појас со употребљује за стезање свештеничких хаљина и означава готовост свештеника к свршавању његове слу:кбе ; а представља ону нрегачу, којом се је Господ опасао, кад је својим ученицима ноге прао. 8. Набедреник (на кољено) је извезено платно на четири угиа, које о појасу прикопчано уз десно бедро свештеничко виси. Набедреник се подјељује као особито одличије вријеДним и заслужним свештеним лицима и означава духовно оруђе — духовни мач. 9. Свештенички Фелон је широка и дугачка одежда, коју свештеник преко свпју других хаљина навлачи на се, и која сва друга одјејанија покрива. Фелон значи ону црвену кабаницу — багрјаницу, у коју су Спаситеља у двору Пилатову обукли те му се ругали. (Јов. 19. 2). У Русији су се до Петра великога и епископи облачили у Фелон осим патријарха п митрополита; а од тога доба облаче сви епископи саккос. 10. С а к к о с (грубо откана хаљина) носе енископи и означава скрлетну кабаницу, у коју су Спаситеља обукли, да му се ругају (Мат. 27, 28). 11. ОмоФор (раме, носим) је одјејаније, које епископ за вријеме службе божје на раменима носи. ОмоФор представља заблуђелу овцу, коју је Господ као добар пастпр на своја рамена метнуо и у дом свога небесног оца донио. Ово је једно од одличнпјпх одјејанија и сматра се као особито знамење еписконско. Има омоФора и краћих, те се такви називају мали омоФори. 12. Набедреник архијерејски — енископски, виси о десном бедру епископа и значи духовни мач т. ј. мач божје ријечи, којим треба да је наоружан пастир против непријатеља вјере, против расколнпштва, а за православије. 13. Напрсни крст, који епископ на прсима носи, значи печат искреног и срдачног његовог исповиједања св. вјере. 14. Панагија (свесвета-пресвета). Панагијом се назива лик Спаситеља и пресвете Богородице. Панагију носи епископ на прсима за спомен, да има Христа увијек у своме срцу носити и да себе препоручује заштити Богородичпној. 15. Митра је круна, коју меће епископ на главу кад служи а истовјетна је с краљевском круном. Значи славу Господњу а сјећа нас та-

кођер и на Спаситељев трновп вијенац или на судар, који се је послије Његова васкрсења у гробу нашао. 16. Мантија са потоцима и са двоје таблице на раменима. Потоци према ријечи Исусовој : „потсћи ће потоцп живе воде из Нзеговог тијела" представљају науку Његову, а двије таблице представљају стари и нови завјет. Кадкад је мантија украшена са четир таблице: са лшсовима св. четир еванђелиста. 17. Патерица, (оцем звати се) архијерејска-епископска штака или палица представља жезао и служи епископу као знамење његовог очинског надзора над стадом својим. 18. Орао је. сг1г, простирач, који се епископу под ноге просгире. На истом сагу насликан је или извезен орао, што преставља пад римскога орла иред крстом. Он подсјећа епископа на то, да сс он има особито нзнад свију других са својим духом горе к Вогу подићи као орао, који свагда врло високо лети. 19. Кошуља ( фино откано платно). Ту кошуљу облачи епископ преко своје хаљине кад цркву освећује, а представља она оно чисто платно, којим бијаше тијело Христово у гробу обавито. Уз тијело се она приљубљује са три појаса: око врата — за знак покорности према Богу ; под пазухом око нрсију — радн ријечи, слова; и око појаса с обзиром на непорочност (цјеломудрије) и снагу — моћ. Часна трапеза покрпвена је са два платна пошто она представљајући успомену на околносги смрти Христове, успомену која се на истој (т. ј. на часној трапези) светкује и слави, означује гроб Христов а уједно и мјесто просЛавлења Господњег. 20. С р а ч и ц а (погребно 'ђЛц^но) назива се и представља оно платно, којим је мртво тијело Христово у гробу обавито бпло, с тога се иста и прави из чиста а проста платна. Горњи свијетли покров зове се : 21. Индитнја, (одијело — навлака) зготовља се увијек из скупоцјене материје. 22. И л и т о н је платно које се меће поврх индитије, а њим се омотава антиминс. Он представља оно платно, којим је у гробу била омотана глава Хрстова (судар), и које су послпје васкресења Његова апостоли нашли особито савито на једном мјесту. (Јов. 20, 7.)