Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 184

Д.-Б.-ЕСТОЧНИК

Бр. 11 п 12

ГГретеча богаству јест : самољубље, равнодушност, према интересима других људи, тежгва човјека, да што већма увећа своје имање. Догађа се више пута, да се у таквим приликама не пази на који ће се начин до богаства доћи, те се у том употребљују рђава, па и најгаднија средства! Не говорим, нити могу рећи, да богаташа нема праведних; има их, који показују особите примјере побожности; има их, који дијеле милостињу, цркву п школу потпомажу, али је таквпх мало. Ботаство може имати велику важност, а особито које је праведним начином стечено, јер кад богаташ помаже сиромаху имањем својим, чини велика доброчинства, и позајмљује самом Господу. Но може ме који од вас запитати: како ће се богати спасти? кад Спаситељ каже: „Тешко је богаташу ући у царство .небесно". Том ријечи „тешко",некаже Спаситељ ништа протпв праведно стеченог богаства, него против онога, које је скопчано са среброљубљем; против робовања богаству п прекомјерне тежње за њим. Тежнмо благочастиви Хришћанп, да што впше добра учинимо док смо овђе на земљи, јер човјек је као биљка, која никне, нарасте и плод донесе. Кад бпљка не доноси плода, онда се сијече и на ватру баца, јер не дајући плода нема нпкакве важностн. Од човјека се такође захтјева, да приноси плод добрих дјела; ако се не буде трудио и пред Бога плод добрих дјела изнио, онда ће и он бнти посјечен као неплодно дрво, т. ј. кажњен и у вјечпти огањ бачен. Док смо овђе на земљи радимо у корист душе свој*е; гледајмо да учннимо, да она може дати добар одговор на пошљедњем суду, који ће битп страшан по све грјешнике. — Због тога кајмо се и гледајмо, да се опростимо гријехова док смо овђе, јер пошље смрти кајања нема. Сјећајмо се рнјечп Спаситељевих: „Радите док је дан, а кад настанс ноћ не ћете виђети". Под даном разумјева Спаситељ земаљски живот, а под ноћн — смрт. Познато вам је можда свима да Бог, кад буде на страшном с.уду судио, не ће гледати на лице људи, јер пред њим су сви једнаци: царевп и краљевп, сиромашни и богати, здравп и хроми. Он ће свакога за добро, па и за најмање, наградити, а за зло казнпти. Јер сам каже о награди за добро: „Који од вас напоји једнога од малих ових чашом хл&дне воде, заиста вам кажем, не ће изгубити награде своје." О казни за зло каже

ово: „А ја вам кажем, да ће за спаку празну ријсч, коју рекну људи, дати одговор у дан страшнога суда". Још нам остаје побожна браћо најглавнија дужност, да љубпмо Бога свијем срцем, свом душом; да га љубимо више него родител,е, више него друге л>уде, па впше него и саме себе,Прије свега дужни смо га љубити због тога, што нас је сгворио; што нас је одличовао од осталијех створења, давши нам свој образ и подобије; што се о нама очински стара и у свему нас помаже. Но највише дужни смо га љубити и прослављати ради тога, гато нам посла свог Сина Спаситеља и Господа — Исуса Христа, који је прави и истинити Бог, једнак по суштаству Богу Оцу н Духу светом. Снаситељ дође на земљу ради људи ; понизи се и приминасе човјечије тијело, — човјечију прпроду, све осим гријеха. Проповнједајући науку о царству небесном, Спаситељ претрпи разне незгоде, јер неки људи не разумјеше божествену науку, други не хтједоше да је приме, а неки пак приписиваху његова дјела ђаволу. Због разнпјех доброчпнстава, која учини роду људском; због великих чудеса, која нпко и никада не могаше, нити можечинити, — омрзнуше па њега Фарпсеји и књижевници. 0 несрећна народа, да таштине земаљске ! Омрзнути учнтеља и Спаситеља, који отвори рајска врата, јер Адамовим падом бијаху затворена ; омрзнутн на самога Бога — заиста је грозно ! Спаситељ пострада, поднесе грозну смрт распећа на крсту, не за се него за нас, н тим нас избави од гријеха, нроклества и смрти, а учпни да се опет можемо назватп синовима Оца небесног. Пошље Бога љубимо себе, 'родитеље своје и ближње остале. Старајмо се за напредак наших породица, за добро васпитање наше дјеце, — те миле нам Србадије н у опште за напредак српског народа. Тежимо да себи прпбавимо добро мјесто у царству небесном, па кад нам Господ будс судио, \ да нас постави с' десне стране себе, гдје и остале праведнике, н да нас обрадује ријечнма : „Одите благословени Оца мога,'нашљедите царство, које вам је припремљено од створења свијета" ; а да нас нв стави с' лијеве стране и не ожалости с' рпјечима : „Идите проклети у огањ вјечни". А сад заједно са мном сви се помолптс милостивом Богу : О Господе п Спаситељу наш! не посијецп нас грјешне као неплодну смокву ;