Dabro-bosanski Istočnik
I
Бр. 11 и 12
Д.-Б. НСТОЧНИК
Стр. 185
но даруј нам дуговјечан живот, напајајући душе наше сузама покпјаша — да ти добар плод принесемо, и да те као најмилостивијег свагда прослављамо. Дај Боже, да се удостојимо блаженог царства славе, тога неувелог вијенца и непропа-
Житије светог Ва „Овај српскн светитељ и угодник божији родпо се у Ерцеговини у Попову, од благочестивих православпих христијанских родитеља, којих је име непозпато. Младост је своју провео у дому родптељском, али је трпио млого биједа од душманских Агарјана, који тамо вдадаху и гоњаху свету цркву божију — тиранисаху православне Христијане. Овај угодник божији васпитан од родитеља и научен закону божијему, горијаше још из ране младости у њему божија љубав. Из младостн заљуби свету цркву божију и успјеваше у добродјетел,и христијанској и сваким врлинама које красе правог младића. Пошго прођоше године дјетпњства његова, овај блажени јуноша остави сујету овог свнјста „возжела п р п м ет а т и с ј а в д о м у б о ж и п а ч е н е ж е б и т и в селених грешннчких." Зато остави дом родитсљски и дође у манастнр требињски у храм пресвете Богородице, гдје се постриже и по чину прпми монашки чин и анђелски образ. Али на жалост ова св. обител, би разрушена од проклетп Агарјана! По том впђе Бог благо срце Василија и чисто житије његово украшено добродјетељима — те га постави на гору високу да. свијетли овима т. ј. пзведе га на високп степен Архијерејскн ! Тако овај угодник постадс пастир вјерним христијанима у Захолмији п Сксндерији. У овом светом чину блажени Ваенлије умножно је подвиге н труде на ползу св. православне цркве и српеког народа. Као Архијереј обилазно је своју паству п настављао је људе на пут снасење н Господ га кријепљаше те се још за живота показа као чудотворац, да му је народ гомилама ишао и помоћи од њега тражио. За вријеме овог светитеља света црква православна много је трпљела од западних учитеља који бијаху разрогачили очи на Захолмију и Скендерију, гдје православни Срби бијаху одани
дљивог наслађења: вјечног живота и радости, која се не може отети, — да све то нашљедпмо помоћу благодатн Господа Бога и СпаспТеља нашег Исуса Христа, коме нека је слава са Оцем и св. Духом у све вијекове, амин. ттлија Острошкога лијепом православљу; рпмске папе гледаху да их под своје крило н заштиту узму! Али захваљујућн Богу који даде народу овог пастира, не успјеше много пли рећн нимало у намјери својој. Свети Васнлије по примјеру српскпх просветитеља Саве н Симеуна походио је свету Атонску гору. Свети Василије у своме светоме и узвишеноме чину трудио се много подижући цркве и школе, тјегпио је биједне, невољне и гоњене. Овај светитељ био је врло и леобично трпећи, неосветљив према оним који су га вријеђали н гонили; гостољубив, милостив према, сиротињи, прави пастир свога стада. Митрополит Василије мораде побјећп од Турака, те се склони у Острог у једну врлетну пећину гдје и прије живљаху пустињаци. (У синаксари св. Василија нијесам могао наћи које је године св. Василије умро и гдје му је столица била док није у Оетрог отишао). У Осгрогу је био владика петнаест година. Овђе је основао манастир и покуповао многе земље. За тијем преда своју добру душу Христу Богу. Пошље неколико година показа се његово св. тпјело нетљено. Његово свето тијело и данас почива у Острогу, гдје је наш српско православни народ из Босне и Херцеговине и других крајева гомнлама ишао и носио своје болесннке да се помоле Богу и св. Василију за се и за своје немоћне. Као што је св. Василпје у жнвоту био мплосрдан немоћнпм и биједнима тијелом и душом; тако и по смртп помаже н нсцјељује болесннке, не само вјерне Христијане него и простодушнс Мухамеданце, који се обрате њему на помоћ. Такн је прнлика било п код нас да су болесници ишлн св. Василију у крошњама на коњу а кући се на својим ногама са свијем здрави враћали ! Од свију српскнјех светнтеља као и свађе код Срба познато је да се најбоље слави светнтељ Сава Немањић, I. Архијепископ српски.