Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 238

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 15

Велике еу бриге материне! — Оне највише брнгу воде да наша мала Србадија буде : з д р а в а поштена и корисна; ееби својима и цијеломе друнггву. Но нашим српскпм мајкама још се натура једна брига да од своје ђеце начине омладину, која ће остварити мислн и жеље нашега народа ; омладину која ће се хтјети опоменути прошлости те порадити на бол,ој будућности. Вслике су бриге српске матере! — Прва брига материна јест та, да своје

„лане" одржи у здрављу

да јој оуде на-

предно, да буде „ко од брда одваљено". Она не само да му мора додавати и прибавл.ати све што му треба, мора још отклањати све оно што би сметало развитку дјетета. Она ако хоће, да

дуго слуша слаткн позив: „маЈко

треоа

да не упусти дијсте у какву тјелесну биједу. Ко]'а неће да пази, па нск јој и буде нссрсћа, али која незна и која би хтјела нек се од ста-

ријих научи. Није срамота упитатп што се не зна; „питан пута не залази." Данас се може томе из књиге научити. Паметни л>уди знајући шта од ђеце бива, пишу књижице за његовање дјеце. Ове би књиге требало куповат и читат а нс трошит и новац и вријеме у беспослицама. Наше жене баш имају доста времена за „секање", сад би требало да га обрну за ч и т а њ е, па ето паметнијих матера. Јер бадава је често и снага и жеља, кад се не зна како ће се извест јсдна ствар. Нека наше ерпкиње оне „варовне дневе" и оне „младе петке" и још тушта нерадних дана, што скују по себи, проведу у читању, па ћс се вишс српске књиге ширит, па ће више Срба једну миеао мислит, па ће се узалуд српској књпзи на пут стајати. — Оно новца, што се потроши на коЈ - екаква мазала, чнпке и машлије, нек се утроши на књнге из кој'их ће се научити чуват здрав.пе и својс ђеце, па ће мање битн

I о г а л> а.

(Наставиће се.)

Н а СЈ 'ајна сунца зрака грану, неста мЈоака, неста тмине, педееети дан оевану, да с' њпм свјетлост св'јету сијне. Да обасЈ *а, да просвјети оне, којп тамом блуде; дух ее л>уд'ма јавља свети, што ј' писано да се збуде. Да „Јшбари" буду ловци ал' не риба — веће људи, и мудрошћу „богословци" да просвјете народ худи ! Да се свјетлост чисте вјере по васц'јелом св 'ј *ету проспе п да „гласник" нове „ере" у најкрајњи кутак досп'је. Да истина м]'есто лажи свуд царује п да влада, да се њеном снагом снажи међ' људима вјечна правда. Да слобода робство см 'ј 'ени, мржњу, завпст: љубав, слога,

Ј X 0 В е. да с' крштењем св'јет прероди, и упозна правог Бога. То ј' аманет, то је жеља Спасптеља нашег Христа, а „избраним" радост веља, да му име свуд' заблиста. Оснажени снагом „свише" спремнп сваку трпљет' муку, борбе барјак разавише да по св'јету злоће туку. Витешки су бојак били са „силнима" овог св'јета, не жалећи — крв су лилн , за Исуса разапета ! Из те крвн ниче први цв'јет слободе, новог жића, тирЈ - анска се снла смрвп, васкрснуше нова бића. Мпр међ' људе снђе с' неба, све их љубав с' роди с' брати, и именом божје дјеце почеше се они зватн.