Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 15

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 239 ^

То су плоди, што их роди сила духа „'тјешиоца", то је снага што приводи л.уде — правди у криода. То су дари што их пружа теби роде вјечна правда, Сарајево. 1889.

да ти с душа наоружа те да злоће свс надвлада. Духом Твојим вишњи Боже! Умудри нас и настави, да с' врлине св'јетом множе и да с' Твоје дарство јавп! Петар Ђенић, свештеник.

Оддомак Р13 Лптурђике. V. 0 лии,ииа, која свршавају богослужење и друге црквене дужности. (НаставакЈ

У православно-католичанској источној цркви постоје по апостолским установама три јерархијска сана или степена и то: епископски (владичански), свештенички и ђаконски. Па премда поред ових онштих назива има и више других особитих назива као : патријарха, ексарха, митрополита, архиепископа, архпмандрита, игумана, протојереја (протопопа) и протођакона, то су сви они ипак само иододјели споменута три степена и уведенн су само ради одређенс црквене управе с обзиром на њзне различите потребе п околности. Епископском сану припадају: Патријарх, који је врховна црквена поглавица једног племена, народа пли једне области. Ексарх, такођер је ноглавица једне земље или области. Митрополит, то је првп епископ једне земље или области, коме је сједиште у главном граду те области. Архиепископ, тако је исто први епископ надзиратељ —- једне цијеле области. Епископ владика — значи управо надзиратељ, јер његова је дужност водитп главни надзор над паством. Епископ се назива и ј е р а р х о м т. ј. иаетојатсл,ем или старјешнном свештеничким; а зове се и а р х п ј е р е ј т. ј. п р в о с в е ш т е н и к. Хороепископ — селски епископ — помагао је епископима у управи њихових великих и пространих епархија пли округа. Хороепископи имађаху право посвећивати ппођаконе, чатце и појце — наравно по дозволн епископа. Послије њих настадоше викари — (епископски помоћници). Разлика између овога највишега јерајхијскога достојанства епископа и других санова са-

стоји се у овом: 1. Епископ може све св. тајне и свештеничке дужности свршавати и то не само у својој саборној дркви него и у свима црквама своје епархије. 2. Има и такових свештеничких дужности, које има нраво искључиво епнскоп свршити као : рукополагање за свештеника и ђакона, освећење мира и антиминса. 3. При свршавању богослужења он је увијек особити настојатељ и свршавател, истога, и разликује се од других достојанственика једино својим личним правом као нпр. тии што са обадвије руке благоснља народ као прави дародавац, што са горућим свијећама — као врховни учитељ и проевјетитељ других — благосиља. Своје сједиште нма усред цркве иза часне трпззе на горњем мјесту — као врховни пастир црквене пастве; на св. литурђијн подјељује наФору не само свјетовњацима него и свештеницима — као особити представник Иеуса Христа. Другоме т. ј. свештеничком сану припадају: Архимандрит. Он представља управо старјешину пустињака или пустиножитеља и предстојник је или настојатељ једног манасгира. Игуиан. У иравом смислу ријечи означује вођу или поглавицу, а и он је старјешина једног манастирског братства. Протопрезвитер. Овијем се именом назива први или најстарији свештеник, коме су други свештеници у извјесним црквено-управним службама потчињени. Он је дакле старјешина над свјетовннм свештенством. Пресвитер, првобитно означује сгарца, а по том настојатеља, савјетника и учптеља. — Пресвптерпма или старцима називају се већ у св. иисму предстојници синагога, а по том и пред-