Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 16

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 267

по свијету, да виде, која је вјера најбоља, те да су ови дошли у Цариград а не у Сријемске Карловце, па ни у Иећ. Ту им се, у Дариграду, у свстој Софији православна вјера најболЈе допала, те су је и нригрлили. Отуд сљеди: да су они — а и ми, сав обред а и тако звани „церемонијал" од Грка из Цариграда примили. У осталом, ако ми коју горку по некада рекосмо против поступка грчких владика, који су у нашој Босни до сада бнли и што-какву злоупотребу чинили, (премда је било и заслужних Архијереја, јер нам они у најкритичнија. времена сачуваше православље наше у овпм земљама). не сљедн отуд, да морамо и против православног обреда и начипа служења грчког впкати; јер знајте, да је обред код Грка правилан а и церемонијал по типику цариградском најтачнији, но ви га, само вн назвасте неправилним!!! Дакле, онда је и вееленска црква и патријаршија, која је тај типик издала, на кривом путу, но то само ваљда по вашем схваћању. За то сам, оче и брате по Христу, нашао за добро, да вам ове неколике искренс ријечи у интересу православља речем, и ујсдно вас замолим, да ми ствар ону, за коју вас упитах — ако сте јој вјешти? — разјасните, а да оставите на крај све оно, што би могло бацити и најмању сјенку на наш православни обред и што на саму ствар не спада, јер је вас за то питао

нијесам, па и да сам, ви сте требали одговорити ; да нијесге надлежни ни позвани писати о стварима, које се, мање више, тнчу свега православља. Ми имамо Архијереја, који су у првом реду, позвани да чувају чистоту православне вјере и њезиног рЦеремонијала", па ваљда би пречасни оче, они сами устали на обрану чистоте, кад би што „грчко" и по вама „неканонично, расколничко" било у тој ствари. Надам се да ћете ми удовољити мојем питању и описатп све поједпности служења свештеника са Архијерејем у цркви. А што се тиче других питања, које истакнусте у вашем одговору, нека вам друга браћа, која су ученија и вјештија у црквеној историји, догматици н каноничком праву; на то одговарају па и ви би нама могли то разјаснити и литерално доказати и описати све појединости и неправплности, ако их има (? ? ?) и ако се што увукло туђе у нашу цркву, и које наша догматика не трпи (?!?!) Тим ћете учинити услуху нашој цркви, коју сви као вјерни пошл.едоватељп св. Апостола служнмо и добро пазимо, да се ништа ново у њу не унаша. Притока (код Бихаћа), 25. јуна 1889. Ваш одани у Христу брат : Коста Ковачевић свештеник.

Оиис Манастира Крупе*) (Ио предању и народном приповиједању).

Крупа манастир лежн на дгшном н узвишеном мјесту у селу Крупој, далеко од Бањалуке 4% сата, уз ријеку Врбас с' лијеве стране. Сјеверни и јужни зидови још су и данас читави, а и са западне стране још је чнтав. Прва два зида висока су по 8 метара старог зида, а а сјевернн којн се зове дума внсок је 14 метара. Олтар је срушен, ал' и он је впсок до 3 метра. Простор манастира износи

35 метара уз дуж, а широк је 11 метара. Уз дуж са. ејеверне стране цијелога манастира налазе се старе зидпне које стоје у свези са манастиром. Ту је као што приповједају била калуђерска трпезарија н ћелица, а и данас се налази остатака од читавих зидова. С' јужне пак стране налазе се 3 уска неоштећена ирозора, која су саграђена од љутог тесаног камена. Са сјеверне стране

*) Видп шематизам Д. босанске православне Архидијецезе за годину 1883. стр. 19.

Уредништво.