Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 270

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 16

постоји, него само забуну и штету у превађању из гроша у Форинте собом доноси. Уга.љед тога упућују се и позивају се славие црквене опгатине. свепттенство, манастирске управе и црквени тутори, да у будуће рачуне подносе у Форинтама, а не у грогаима, и то сваке године у изводу, и у два једнака преписа о приходу и расходу по уложеном обрасцу, од којих ће се по прегледању п са можебитним примједбама, и.ли са одобрењем, потврдити и један образац повратити, а други у консисторијалној архиви задржати. Овом приликом примјечава духовна в.ласт, да се код неких општина чини злоупотреба са црквенпм имањем, да се тачно не воде рачуни, да поједини или њих двојица, без знања већине, воде такове рачуне, а код неких цркава да се никако и не воде рачуни, и т. д. Према томе нагала се је ова духовна власт побу^ена, а на основу свога „II о с л о в н о г а реда" §. 23. тачке 1., 2., 5. и §. 27., позвати све црквено-гаколске опгатине, црквене туторе и све свештенство, нека се изјасне: „ГХо којем се правилнику предузимају избори општинских ч.лапова, школских одбора и црквених тутора, п када ?; на колико година чини се избор

црквеие опгатине, гакблског одбора, црквених тутора, и од кога*? и којим редом бивају тп избори? Како се рачуни воде, склапају и како се исти предавају од старе ново-изабраној опгатини ? У опште: Како се цио рад опгатински, гаколског одбора, тутора, чланова општинских, и т. д. управл.а и по којем пропису радп цркве, гаколе и њихових непокретиих и покретних добара, приноса, завјепггаја? и т. д. Имају ли за рачуне нужне гатампане протоколе о приходу и расходу, као н инвентаре свију пописаних црквено-гаколских ствари, и све гато се односи на то? — Да ли имају свој правилник (штатут) писан или гатампан, и ако такови постоји нека га изволе у препису послати АЕ. Митрополитској конснсторији на увид? Уједно позивају се славне Опгатиие, нека се у погледу својег правилника изјасне у толико, у колико свој дјелокруг схваћају, ради цркве, гаколе и свега што се клони тачном темел>ном поретку црквеношколских, општинско-свештеннчкихи учител>ских одношаја у појединнм мјестима, у варошима и селима. Из конзисторијалне сједнице. Сарајево, 8. јуна 1889. АЕ. и Митрополит Дабро - босанскп : Ђорђе Николајевић.

Књижевт 0 првим професорима српске гимназије у Карловцима и кад је она отворена. Од Димитрија Руварца, пароха земунског. Прегатампано из „Новог Времена^ за г. 1889, Штамиарија Симе Паића у Земуну 1889. стр. 12. Приповијетке Николе В. Гогоља. Књнга II, свеска 198. народне библиотеке браће Јовановпћа у Панчеву.

вијести. Галетеја драма у 5 чинова написао С. Василијадис, с јелинског превео Дим. Алексијевић. Свеска 196. народне библпотеке браће Јовановића у Панчеву. Споменица 500 годишње битке косовске Бој на Косову, на Видов-дан 15. јуна 1389 По срггским народним пје.смама уз гусле скитио Миливој Србинић. Издање срп. књижаре и штампарије