Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 24

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Срт. 373

свештеник, па сам врло добро упамтио, његове приходе, како су ишли. Сјећам ее врло добро, кад је он из једнога села но читаво јато ситне марве својој кући догонно, а то је народ драге воље давао. Осим тога досадашњијем свештеницима биле су тако рекући руке одријешите, јер нијесу одговорни били за свашто. Могли су вјенчавати без разлике свакога момка и дјевојку, а данас то закон у неколико забрањује, негледајући што се тим свештенству ускида најглавнији новчани приход и потпора. Овакови момци који се не могу вјенцати ипак се жене, па живу не вјенчани и рађају незакониту дјецу, те се послије и кад могу неће да вјенчавају. К тому још кад буде право рећи, могли су до сад свештеници по гдје-што и „преко — јего" одгулити. Данас свега тога нема, нити море и смије бити, јер свак пази на свештеника, колико ће узетп. Наши поједини варошани па н по гдје-које онштине чак н подучавају сељаке, да не дају попу много за вјенчање и друго. (Али Фала Богу нпјесу сви таки, него као што рекох — по гдјекоји). Тако ту „таксу" знаде сваки наш тежак, па вели: „не смијеш ти попе више од пет форинти за вјенчање узети, јер ћемо те тужити владици". Прије окупације свештеник није ннкакве одговорности на себи имао ■ он није знао за матрикуле ни у опће за канцеларију, него што је добивао, добивао је бар безбрижно. Данас се хоће много што-шта; хоће се да свештеник води Формалну канцеларију н. пр.: да води тачно протоколе, да даје годишња нзвјешћа духовној власти, да предаје облаотима мјесечне изказе, мртве и крсне листове (ако то затреба) и у опће „све и сва", иремда за то нема никакве наплате. Они не питају: има ли попо узети за што пера и артпје? Каква је у њега соба и кућа и има ли гдје канцеларију-водити? Па има ли кад сједити, да то све напише ? Не питају, ко ће попи у млин и у дрва ? има ли чиме своју породицу прехранити ? и т. д. Не, они то не питају, нити хоће да питају. Преко границе имају свештенпци само за корешпонденцнју са областима тако звану : „ПФарсесију" од 13 (или 14) Форинти мјесечно, а ми овамо за то не добивамо ништа. Истина бог на неким мјестима добивају свештеници потпору од Високе земаљске Владе по 20 и 30 Форинти, на чему јој велика хвала, али то не спада у

заслугу него у милост. Па та милост море се мислити, да није толика с којом свештеник море цијелу годину дана животарити. Дчнас сви службеници у Босни оснгуранп су са доста добром плаћом и сваки од најнижега опћинског пандура до највишега чиновника имају бол>у наплату од свештеника, а овамо се у неком смислу и свештеннк сматра као чиновник и службеник, па зашто се неби и њему тако што одредило ? Јели право, да се сви ови наплаћују готовином а свештеник да проси, који такођзр доста знатну службу према држави и отаџбини врши. Ја мислим, да свештенство није одвојено од државе и њени интереса, него баш на против оно врши најзнаменитију улогу у друштву; врши улогу вјерску, а вјера свакако није и не море бити најпосљедња. Па на посљедку, ако . смо ми евештеници нека засебна каста у друштву, онда нам треба и то казати или онда нас треба пустити са свијем, па нити од нас што захтјевати нити нас у што убрајати, нити о нами икакву бригу водити. Ено у Рељеву код Сарајева основато је Српско-православно богословско сјеменшпте и у њега се троши толико пара. А ко троши ? Држава. Па зашто онда трошити око једнога сеператнога сталежа, који се таман кад би требало, да се још боље наплати, сам себи и судбини својој оставља ? Данас може своју заслугу наплатити : трговац, занатлија, механџија и сваки други, а худи свештеник свога не може, јер вели се: „да за то нема наредбе". Није ли то што-но ријеч, Богу плакати ? Тужи се духовној власти : не помаже! Тужи се котару: бадјава! Тужи се суду: није користи! шта ћеш опда худи мучениче ?! Свештеник мора бити одјевен т. ј. да има лијепе и пристојне хаљине. 0 да! а откуда ее одијева? Не смије свештеник трговати, несмије какву шпекулацију водити, не смије просити, не смије — ако ћемо по правилу — ни орати ни копати, јер занемарује рад свој ; јер се хоће : да не умре не крштено, да се мртвац не закопа без њега, да крена водица не освећена не остане, да се воде тачно протоколи, мјесечни изкази, годишња извјешћа и т. д. а овамо нема он ни откуда никакве помоћи. Па шта ће онда? то нико не помишл.а, нити о том бригу води.