Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 199

обични мали антимис, него као што се види и онђе \)0 је неопходно ну'тсда да буде тронисани антимис, т. ј. у неосвештану храму или дому, ту још мора бити и обични мали антиминс, који се у обично вријеме има развити, јер је у сваком случају тронисани антимис сама часна трапеза, досљедно дакле, кад је он св. ; трапеза, ту мора бити још и антимис без којег се ниђе слузкити св. литурђија не може.

Дакле тронисани антимис у тронисану храму не треба и не би смио употребл»ават се као обични антимис и обратно у неосвјештану храму од самог архијереја, без тронисана и малог антимиса не би се смјело по правилима слуишти ? Христифор, игуман манастира Завале.

ТСад се отварају и затварају : открије и закрије I. На литургији Златоустовој и Василијевој (кад не служи архијереј.) Завјеса се открива исиред „Благословено царство," а закрива се на крају великога входа. Оиет се открива испред „Двери двери," а закрива се испред „Вонмем, сватаја евајатим." Јогат открива се по Причастну, испред „Со страхом божијии," а закрива се по отпусту (ако не ће одма бити призивање св. Духа, или Благодареније или вјенчање). — Царске се двери отварају испред малог входа, кад се запјева „Блажени јест," а затварају се по свршетку читања јеванђеља. Отварају се испред великог входа, кад хоће свештеник да кади о херувицп ; а затварају се одма иза великог входа. Најпослије отварају се на крају причастна, да се укажу св. дарови (частни путир), а затварају се по отпусту литургијином (ако не ће одма слиједити Призивање св. Духа, пли Благодареније, или вјенчање.) 2. На литургији Григоријевој (преждеосвјаштена). Завјеса се открива испред „Благословено царство," а упола се закрива при пренашању освећеног аганца са частне трапезе на жртвеник (проскомидију), па се по свршетку тога опет сасвим открива. Закрива се на крају великог входа, а открива се на крају причастна да се укаже частни путпр. Најпослије закрива се по отпусту литургијином. Антидор (навору) дијелп служећи свештеник, пошто је затворио двери и закрио завјесу, те изишао с антндором на сјеверна мала врата, пред царским двернма, односно архијереј

|,ареке двери, и кад ее завјеса при богослужењу. у своме столу, а. дотле се чита Псал. 33. „Благословљу Господа." 3. На малој вечерњи (без входа). Завјеса се открива прије него ће свештеник отпочети вечерњу са „Благословен Бог наш," а закрива је по отпусту. Двери се отварају испред отпуста, кад говори служећи „Премудрост," а затвара их по отпуету. 4. На великој вечерњи (са входом). Завјеса се открива испред „Благословен Бог наш," а закрива се на крају вечерње, по отпусту. -— Двери се отварају на првој Слави, а затварају се послије отпојаног (вечерњег) прокимна, — ако се не ће читати парамије, ако пак хоће, то онда кад се ове сврше. Најпослије отварају се нспред отпуста, а затварају се по отпусту. 5. На литијској вечерњи. Завјеса се открива испред почетка, а закрива се по свршетку вечерње (као горе). Двери се отваратју на првој Слави, а затварају се послије парамија. Отварају се кад се запјевају „литијске стихире," а затварају се по отпусту. 6. На всеноЋном бдјенију. Уочи великијех празника држи се по гдје гдје касно у вече вечерња литија (са благосиљањем хљебова) и јутрења заједно, и то се зове „свеноћно бдјеније," а почиње се овако: свештеник и ђакон обучени, онај под епитрахиљом н одеждом (и покривеном главом) а овај у стихару и под ораром, открпвају завјесу и отварају царске двери, те свешгеник узевши кадионицу а ђакон упаљену свпјећу, обилазе ћутећки кадећи частну трапезу (ђакон на супротној страни трапезе према