Dabro-bosanski Istočnik
Стр. 200
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 4 и 5
свештенику и свагда се клања кад свештеник кади), те излазе на царске двери, напријед ђакон и стаје са десне руке свештеннку — као и свагда, па кади иконостас, у том ђакон узвикне: Ћ Востапите, " т. ј. народу, да устаје, јер се кади ио цркви, те иду по свој цркви. А кад се врате пред двери, опет ђакон узвикне: „Гожодн благословн ," те цокадивши прнјеетолне иконе, улазе у олтар, на двери, и свештеник рекне : „ Слава свјатјеј, једаносушчњеј ." Сад затворе двери и свештеник скида одежду и чита молитве у себи, а кад чатац започне у шестопсалмију четврти псалом (87.) читати, излази свештеник под епитрахиљом, гологлав, пред двери и ту чита у себи молитве. Кад се сврши шеетопеалмије, сам ту говори велику јектенију, а тако и на вечерњи и јутрењи свакој — ако нема ђакона, ако нак има овога, свештеник улази на јужна врата, а ђакон излази и говори велику јектенију на анвону. Остало као горе. 7. На јутрењи, без полијелеја. Завјеса се открије испред почетка, а закрије се по свршетку јутрење, одма по отпусту. Први се чае чита при закривеној завјеси. Двери се отварају испред читања јеванђел>а, кад" говори служећи „И о сподобитисја нам," а затварају се по возгласу „Милостију и шчедротами." Отварају се на крају испред отпуста, на „Премудрост," а послије овога затварају. Јутрено јеванђеље недјелно чита се на трапези, с јужне стране, а затим се износи на цјеливање насред храма. — Ако се на јутрењн не ће читатн јеванђел>е, дверн се не отварају, но само пред отпуст. 8. На полијелејно јутрењи. Завјеса се открпва прије почетка, а закрива по свршетку јутрење (као горе). — Двери се отварају при крају 135. псалма, те износи икону празника тога дана на аналогију на среди цркве, и упал.ену свијећу држи у руци, те отпјева Величаније и по томе кади цркву, — гдје је то обичај. 1 ) Затварају се по возгласу „Јако благословисја." Отварају се опет за читање јеванђеља на „И о сподобитисјаа затварају се по возгласу „Милостију н шчедротами." Најпослије отварају се пред отпуст, на „Премудрост," а затварају се по отпусту.
*) 11о грчким црквам.а нема тога обичаја, а мислим да немају они ни Величанија ни изабраног псалма.
8. На часовима са изобразителнима. Завјеса се открива испред почетка трећег часа, т. ј. кад открије свештеник завјесу излази пред двери, и рекавши „Благословен Бог наш," сам изговори : „Слава тебје Боже наш слава тебје," и очита Царју небесни, а чтец Трисватоје итд. А закрива се на крају по отпусту Изобразителних, пошто су очитана ил' отпојана Блаженства; а затварају се по отпусту. 10. На царским часовима. (на бадњидан, крстовдан и вел. петак.) На бадњидан и крстовдан богојавл>енски износи се јеванђеље кроз двери на аналогију на анвону, зато се прије тога открива завјеса и отварају двери, те пред јеванђељем рекне служећи с кађењем „Благословен Бог наш," и одма „Слава тебје Боже наш слава тебје. Царју небесни," за овим кади наоколо јеванђеље, у олтару око частне трапезе, иконостас и сву цркву. Сва четпри јеванђеља чита свештеник на анвону. При почетку III, VI. и IX. чаеа свагда кади служећи, око часне трапезе, те око јеванђеља и иконостас и с тога мјеста сав народ. А затворају се двери кад свршн јеванђеље на IX. часу и унесе јеванђеље. Завјесу ће пак закрпти по отпусту, — ако не ће бити литургије, (а не ће бпти литургије — наравно Василијеве — ако пада Божић или крстовдан у недјељу иди у понедјељак, те се ти часови имају држати у претходни петак, без литургије). А на вел. петак открива се завјеса и отварају царске двери испред почетка I. чаеа, и рекавши служећи „Благословен Бог наш," те очитавши „Слава тебје Боже наш и Царју небесни, кади око частне трапезе и иконостас и по цркви (види као горе). Јеванђеља се читају на дверима. Двери се затарају и завјеса се закрпва на крају часова по отпусту. Примј. У неким грчким црквама обичај је да на IX. часу, кад се запоје стихира „Ужас бје видјети," износи служећи свештеник, обучен у потмуно одјејаније, велико распјатије из олтара на сјеверна врата на сред цркве, и поставља га у зготовљено мјеето, претходе му пак чираци и кадионица; одма цјелива свештеник то распјатије уз метанија, и иде у олтар; па ће се и паримија и апостол и јеванђеље ту пред распјатијем читати, које нас опомиње на Голготу. Ово ми се чннп правилније, но што у Сарајеву то чине