Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 216

В .-Х. источник

Св. 4 и 5

Серафим ПеровиИ ЛЕ. и Мишроиолит Хер- \ цеговачко-захолмски. Његово тсвсИењв и трва каиониука визишација својс еиархије. Приредио Патрикије Ј. Поиовић, митрополитски ђакон и канцаљиста. У Мостару 1890. Сарајево штампа Земаљске штампарије 1890. Стр. 118. Цијена 50 новч. Садржај : 1. СераФпму Перовићу, АЕ и Мптрополиту херцеговачко-захолмском (пјесма) од Луке Г. Бјелокосића; 2. Посвета од писца; 3. СераФим Перовић, херцеговачко-захумски Митрополит (бнограФија); 4. Окружница од С. Перовића-, 5. Посланица мптрополитова и његов говор у цркви при посвећењу, 6. Опис свећаностн при посвећењу г. Митрополита СераФима.; 7. Од Требиња до Мостара од С. Л. Пјешчића, свештеншса; 8, Патриаршеско-синодална епистолија н посланица г. Митрополита СераФпма'; 9. Прва канонична посјета по епархији 1Беговог Високопреосвештенства АЕ и Митрополита СераФима Перовића; 10. Мптрополит СераФим у Фочи и Плевљу; 11. Митрополит СераФпм у Билећу и манастиру Добрићеву ; 12. Митрополит СераФим у Требињу ; 13. Програм каноиичког путовања по епархији Високопреосвештеног господпна Митрополита СераФима у 1889 год. ; и 14. Бесједа, коју је г. Митрополит СераФИМ Перовић, говорио на првој својој архијерејској служби 23 априла 1889 у Мостару. Фото Цавела сулиошски јунак. Превод с францускога. Свеска 212 народне библиотеке браће Јовановића. Цијена 16 новч. Сриско-ттравославна црква свеших Ар.гангела у Сарајеву. Приопћио -ј- Симеон Чајкановић, иарох Сарајевски. (Нарочити отисак из IV. књиге „Гласника земал,ског музеја у Босни и Херцеговини," год. 1889). Сарајево Земаљска штампарија 1889. Бес/гдник, лист за прквену поуку и књижевност. Издаје ваљевски пододобор свештеничког удружења. Власннк и уредник Живота. С. Миловановић, парох у Вал>еву (Србија). Излази 1 и 15 сваког мјесеца. Цијена је листу до краја године 3 динара (1 ф . 50). Новац п рукописи шаљу се Уредништву у Ваљеву (Србија). Овај лист топло препоручујемо свештенству јер ће у њему наћи лијепи бесједа и поуке. „ ('вежосшсфански Хрисовуљ краља Стефана -Уроша Л. Милушина. Из старога сараје изнесла на свијет земаљска влада за Босну и Херцеговину. Са 4 снимка. Беч 1890. У штампарији

А. Холцхаузена. 8-на. Стр. 47." Ово је стари српски хисторички споменик, којега су пронашли мађарски академичарп у Цариграду. Типографпчно издање овога хрисовуља еу четири вјерна снимка ориђиналног рукописа удесио је чувени слависта г. проФесор В. Јагић у Бечу, што по себи препоручује ствар. Но г. Јагић је написао још и предговор, у којему говори поближе о СветостеФанском хрисовуљу. Овдје прештампавамо тај предговор дословце : „Хрисовуљ, који сада излази на свијет, задужбина је српскога крал^а СтеФана Уроша П. Милутина (-ј- 1321). Како се у самоме споменику казује, краљ је Милутнн нашао у Бањској цркву св. СтеФана нрвомученка порушену и разорену. Он је сагради изнова и надари богатијем прилозима : селима, којих се у хрисовуљу помиње преко педесет, планинама н влашкпјем катунима, Грдити почеше још за живота краљеве мајке, но грађење не би довршено, када она умрије (ј 1314); а пошто све прилоге, избројене у хрисовуљу, потврди такође крал.ев старнји брат Урош Драгутин, који се и потписа у другом дијелу хрисовуља као пр-кжде кмкшм кралћ (на стр. 42), то је свакако црква дограђена и прилозима надарена прије смрти Драгутинове (ј 1316). Ипак у садашњем облику не могаше овај хрисовулз бити написан ни 1316-е ни 1317-е године, већ истом негдје г. 1318-е под новијем архиепископом Никодимом, који од себе дода трећи дио хрисовуља, гдје о Драгутину нема веће спомена. Црква бијаше толико сјајна и богата, да је љетописци нарочито хвале ; особито се славило њено злато. „11 кксс ст"кми зллтолњ оукрлси, гакоже л1Н'ктис{ полите или позллп^ен-к кмти" говори један љетоиис; вресЈапт е1е§ап11881тат есс1еб1ат ех81гих1(; ас1 Н^тит Вапувка 1п ћопогет 8. 8(;ер1)ат рго!;отаг (;уг18 ^иат 1о1ат аиго ехогпаУ11; е!; ЈпШв" каже се у другоме. Овдје би сам краљ сахрањен те од исте задужбине ирозван „бањским." Не бијаше ту само црква, већ уз њу манастир „окп^ежилшце чркнкцел»" : његов нгуман доби особита права, о којима потанко говори хрисовуљ на 38 страни нашег издања. О потоњим судбинама Милутинове задужбине мало се знаде У петнаестом вијеку још су се Бањској цркви давали прилози, како свједочи докуменат, наштампани у Пуцићевнјем споменицима II. 147. У шестнаестом вијеку већ је