Dabro-bosanski Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНМК

Стр. 259

данас очуване. Овај музеј има велику врцједност, јер многе старе ствари, које би се можда аагубиле или забациле, у музеју се чувају и #з могу се изгубити, а поред тога нијесу сакривене, него су изложене свијету на видику у орманима, нарочито за то справљеним са стаклом а у двије магазе црквене, које су за то одређене и уређене. Тога дана послије свете литургије прочигана је од свештеннка општинска објава, коју у главном доносимо у овом листу : „Мили српски народе! „Музеји су од врло велике важности и за изучавање и проучавање прошлости и исторпје народне. Век ми у овом нашем музеју у старој цркви имамо лијецнх ствари, које нам казују прошлост сарајевску. Но да би музеј баш потпуно одговорио своме имену, нужно је, да н народ притекне у помоћ, јер кад свакп по крајцару дарује за часак се набере Форинта, тако исто ће бити н овдје. Ако сваки по нешто приложи, ми ћемо нмати красан музеј, који ће нашем српском народу у Сарајеву на дику н понос служитп, а страни свијет увпдјеће, да смо имали лпјепу прошлост, а ми сви ћемо се онда трудити. да створимо још л>епшу будућност. Но овај наш музеј има још једну страну, што други музеји немају, а то је : ово је п/рквени музеј, и когод што приложи, не дарује само музеју, него прилаже нашој цркви, а тиме чини добра дјела и милостињу нашој светој цркви. У нашег српског народа има такових старина доста. Скоро у свакој к.ућн има по нешто од старих стварн : старинскијех срџаза ; старијех новаца н сребрнпх и златних ; старинских лијепих везеннјех пешкира, антерија, чеврми; старијех књига п старинскијех писама; старих бакреннх ствари и разлитита покућства. Све те ствари, когод их има, данас се слабо илн ннкако не употребл>ују, него се као антика чувају, — Нико н не зна за њих, до ли онај чнје је п можда његовп познаницн. Многе такове ствари леже, нико и не зна да их нМа, — а у музеју свак би могао и вндјети и знати — а име онога, који би старнну приложио, за вјечнта времена остало бн у музеју. С тога се мили српски народе овнм позивом на тебе обраћа српска оиштина: ако би ко год имао каквих старинских ствари, велику би задужбину учинпо, ако би то приложио нашој старој цркви, гдје бн се у музеју чувало на |

вјечита времена. — Сложно браћо радимо па, ако Бог да, биће среће и напредка. — Ако би дакле ко шта стио даровати, нека донесе или пошаље у општинску магазу, и тамо ће му се издати признаница, да је са захвалношћу примљено. — Прилажите браћо, па нека нам буде у сто добрнјех часа" ! Српсно-православно црквено пјевачко друштзо „Слога" Одбор овог друштва у својој VII. редовној сједнпцн у Сарајеву држаној 6. марта о. г. закључио је : да се позове омладина обојега спола ради уписа у ово друштво. У то име 20. маја о. г. прочитан је од свештенпка у овд. црквама одборски позив којег и у овом листу доносимо : „ Нравославна браћо ! Друштво је вазда утицало на усавршење и изображење човјечанства, а искрењавало је свом силом себичност н саможивост. С тога се д-шае и удружују л>уди, те стварају различита друштва: пјевачка, читаоничва, књижевничка, и т. д. Такова су друштва српском народу од врло велике потребе, јер га такова друштва усавршавају и изображавају, а развијају му српеку свнјест н л>убав свему, што је српско. У ту цијел удружнли су се многи Србн у Сарајеву, те основаше српско пјевачко друштво, које н данас постоји под именом „Слога" То друштво напредује данашњим даном у свом корнсном задатку. Задатак је тога друштва, да његује божанствено пјевање свете православне цркве, те да украшава црквено богослужоње н да тијем одржи у народу љубав светој православној вјери. Још негује ово друштво и српсву пјесму, која нас је одржала у највећнм биједама н патњама, која нас је у борбн крјеппла, која нам је давала и даје нам наду на бол.у и сретннју српску будућност. У томе се састојч срискн напредак н српска просвјета, а такова је просвјета за омладину српску, узданицу нашу. Ма да је задатак и цијел овога друштва тако лијеп и корнстан, ипак зато још малн дио српске омладине подази ово друштво С тога се одбор овога друштва овијем путем обраћа на српски народ у Сарајеву, те позива да своје синове и шћери уписује у ово друштво ; тијем ће сваки учинити услугу српској ствари, а омладину ће однеговати онако, како се Србпну н Српкињи нри.шчи. На тај начин рашириће се и дружевност међу нама, а што је најглавпије, тако се иостнзава | слога, за којом сви тежнмо, — али је никад не 3*