Dabro-bosanski Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК —

Стр. 261

ОсвеЋење надгробне споменице Милосава Храбрена у ман. Шитомишљићу. Познато је, да је манЖитомишљић један од првих српских манастира у Херцеговини, као и то, да га је основао Милисав спахија Храбрен — доцније прозвани Милорадовнћ родом из села Житомишљића. Од ове богољубиве породице српске има и данас потомака у Житомигаљићу, али су за .кубав својих добара у она мучна времена вјером преврнулн те су данас као мухамеданци познати под именом Опијачи. Један пак дио од те племнћке породпце не марећи за благо није хтјео напустити своје прађедовске вјере православне већ под притиском оног кобног времена одселн се најприје у Стару Србију а одатле у Русију. Премда су скоро два вијека протекла од њиховог пресел>ења у Русију ипак потомци те породице и данас се е' поносом сјећају своје старнне — отаџбнне, својих пра отаца и лијепог српског имена. Од исте породице, која је у Русиј т сачува.га до данас своје племство и старо име, члан је и граФ Григорије Милорадовић, генерал-мајор при царском руском двору у Петрограду. Поносећи се он што је потомак од исте породице српске Милорадовића и одушевљавајући се најзаиоеније з л милом домовином својих предака, он се 1883 год. потезкио чак из далеке Русије, да се поклонн славној задужбини својнх старих. Успомена на његов долазак крунисата је дивним прилогом — споменицом, коју је он ових дана послао, да се постави вигае гроба М илисава спахије Храбрена у предњој црквпцп ман. Житомишл.ића. Споменица је ова средње величнне скоро у виду квадрата ; начињена је од бронзе а с' предње је стране позлаћена. На лицу епоменице стоји лијепим ћириловским словима пзрезан натпис, у коме даровате.в напомиње, да из дужне благодарности и поштовања према своме претку а основатељу манастира прилаже ову споменииу. Чин освећења и постављања споменице обав .Бен је на други дан Духова ове године у присуству .ЈЈубљеног Архииастира проосв. госпо-

дина СерФпма и многобројнога народа из Мостара и околице Житомишљићке. Пошто је у цркви манастирској свечано одслужена архијерејска служба, на којој су учињена и „благопотребна прошенија" за здравље и дуг живот новог добротвора, освештана је споменица, која је на сред цркве народу на углед изложена била. По том је држан спомен основатељу манастира Милисаву Храбрену, чија је гробннца у предњој црквици а равна је са подом црквеним. Како при оевећењу споменице тако и при обдржавању помена чннодјеетвовао је родољубиви митрополит госп. Серафим. Пошто се „споменица" поставила изговорио је митрополитски ђакон Патрикије Поповић народу сходну бесједу. У бесједи је изложио: како треба човјек да живи у овом варљивом свијету, па да овјековјечи име своје на зем.ЋН и како треба да се угледамо на родолубиве примјере наших старих добротвора, који на олтар цркве и проевјете ерпске нијесу жалили жртвовати све : и снагу своју и благо своје па чак и животе своје. Затим је у говору оцртао значај одржаног спомена као п значај н вриједност послате споменице —- позивајући сакупљену Србадију, да се угледа на честитог родољуба српског граФа Григорија Милорадовића. Овако се свршила свечаност освећења и поставл-ања споменице Милисава Храбрена. При извршењу овог богољубног чина народ је био расположен и одушевљен тако, да је многоме еуза радости низ образ потекла, помишљајући да је н ова споменпца јасан локаз, да у пространој Русији има људи од значаја који нас не заборављају. У таковом расположењу народ се цијелога тога дана веселио п забављао докле се није и кренуо кућама, с' топлом надом на бољу и сјајнију будућност своју. На крају ових ријечи држим, да ћу ногодити жељу свега сакупљеног народа српскога, ако у име њега кажем: Хвала добротвору српском Грпгорији Милорадовићу ! Бог му стоструко накнадио н слава му у народу нашем! . Д .