Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 294

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

под истину свијету продају и казују; а то све за то, да се тобож покажу, да нешто знају. Раде прогласити се, да их други хвале; а то још и за то чине, што незнају чега доброта, пак зато измишљају, и такви људи страгано гријеше. Седам гријехова, које вам браћо споменух, јесу седам смртни гуја, и то: Хваљење, непо- Ј слушност, лицемјерство, свађање, неслога, упорство и лаж, и, ко се год од њих не чува, тај може лако и смртно гријешити ; а емртни су гријеси

они, који се никад, па ни у дан страшнога с.уда опросгити неће. Што-год браћо радите, радите само за то да се тијем вашим радом Бог слави. Ако ми радимо зато, да нас други људи виде и хвале, онда на тешке гријехе находимо, и тијем начином ништа не добивамо него губимо. Говорите дакле свагда: Бог нека ми суди и нека ме награди, како сам заслужио. — Амин. Протопрезвитер О. Давидовић.

Неколико ријечи о даиашљој српско-православиој цркви и старим црквеиим рутиевпнама у Грахову. (Боспа, котар .Лијевио).

Негда шуме — у којима су само дивл.е звијери своје обитавалшпте имали, ио који разбојник свој бурни живот проводио, — а данас ? данас се шири по њему јевропска просвјета обрађују се њиве, гаји стока, а понешто шири се и нужна трговина — то је судбина Грахова или право по народном називу Граово. — Тако нам народна традиција казује. — Али то је вал>да — у најдавнпја времена тако било, да су саме шуме и пустиња била, јер нам друкчије свједоче останци налазећи се у Грахову; по којима би судити морао, да се је још одавна за Грахово знало, те да је у њему неки културни народ живио. Рекох свједоче нам останци или старине, и заиста је тако, — кад разматрамо слиједеће: На југо-источној страни Грахова — у шумн Граховцу — уздижу се рушевине старог града Граховца — коме повијест најмање 500 година у прошлост засиже. Одма под њим југо-западно налази се стара „црквина" или рушевине старе из давније времена цркве; а у около ње не колико гробова. Ова нам прва свједочи, да су за оно вријеме овдје Христијани обитавали, а доказује нам и то, да је и сами велможа — или можда и који од владара — који је можда у граду Граховцу становао — био Христијанин, — јер је покрај свога града — • богомољу цркву имао. Црква, којој се данас тек видљиви останци опазити могу — изгледа овако: Олтар, који се у неколико распознати може, био је истоку

окренут, по чему би право судити могао, да је црква православна била, а то нам у неколико и около ње налазећи се гробовп свједоче, који су такођер по православном типу копати. Закд.учујући из овога , велможа, који је у Граховцу обитавао, био је Христијанин. По садашњем изгледу ове „црквине" како је сада нлрод зове била је мала црквица као какова тјјапелица, — јер није била како се данас'види — од 8—10 м. дуља, а 5—6 м. шира. Црква — као што сам рекао, може бити као и град Граховац стара, а по свој прилици и старија, јер се од исте ништа сачувало није, осим доста видљива Фундамента и около ње налазећи се гробова. Гробови истина нијесу као данашњи ; но ипак се рећи може, да нијесу ни из римског а ни из богомилског времена јер као што сам рекао окренути су источној страни. Да ли би што у црквини — када би је копао — од црквених утвари нашао, до данас није нико покушавао, а ваљда и неће, јер је то са великим трудом скопчано. Народ о овој црквини даље незна ништа ; већ говори о шљедећем : На свјеверо-источној страни Грахова према кршевитом Јадовнику — уздиже се висока шумом обрасла, главица у народу звана „Градина". Ту је — веле — још прије хиљаде година био неки стари град, коме се данас ни останци не виде. То је било за вријеме Римљана, за које