Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 378

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

лољетну да види, тај им може давати пширитуозна пића, каФу, и дуван да пуше; али тај би на тај ; начин велики непријатељ своје дјеце био. Народ наш благословени Хришћани, много страда и зато, што се у свему готово не чисто држи, особито по селима нашијем. Наука вели, да је чистоћа пола здравља, но мп се слабо на то обазнремо. Доста је само то видити, како многи не умивен, неочешљан и нечист и у саму св. цркву долази. Наш сељак тешко о Божићу главу и то Бог зна како измије, а нокте на прстима и ногама и не реже никад но му радом сами нешто одпадају. Слободно се рећи може, да се више бринемо за домаћу жив^тињу, него-ли сами за себе. Коњи се сваки дан тимаре. испод говеда кида и чисти, и у с.вему се гледа да живина у сувоти лежи ; а своје станове и куће л,уди држе смрдљиве и непровјетрене. Болеснике, које би требало пресвлачити и често чистити, прати и купати, држи наш тежак у кошуљама као у мушемама, а дједи својој вели, ако су нечиста да брже расту; као да је човјек биљка, којој је ђубре и нечистоћа потребна. Све неереће које од нечистоће проистичу у кратко се казати не могу, јер би то дуго и предуго било. Кратко ћу вам рећи : прозоре сваки дан на кућама отварајте, да их свјеж ваздух прочисти и истјера легло болести ; болеснике ваше умивајте, чистите и у чисте аљине често пресвлачите ; сваку влагу из соба вашијех уклањајте; сами пак чисти и опрани свагда идите, па ћете тако заиста и здрави и вееелијп битн. Трећа мана, коју вам у кратко предочавам, јесте неумјереност коју разумијевамо у свакој рађи и дјелу човјечијем; а особито у јелу и пићу. Човјек који ни у чему не прелази граннце, него или јео или пио, или радио или се одмарао, или говорио или на. против ћутао, који све то не прећерујући ради, — т.ј. умјерено-средње, тај је сретан, миран, здрав и спокојин. 0 томе се може увјерити сваки, који живот свој тако управља. — Надам се, да ћете савјет овај ради вас, ради ваше среће и напретка послушати ; јер узроком наведенога, народ наш понајвише страда и затире се, -што је заиста и срамотно, најглавнијег створа божијег пјана, нечиста и ненасита видити. 1 ) Са овакима и подобним говорима свагда сам успјеха имао. Народ ме је радо послушао, нити су ријечи мојс биле глас вапијућег. Писац.

II. 0 десет Божији заповиједи. Бл. Хр. Видећи вас данас на овај велики празник сабране у овај св. храм, намјеран сам, да вам неколико ријечи проговории о закону, кога је сам Бог преко свога праведника Мојсеја на брду Синају народу израиљском дао. Тај закон љубазни моји, тиче се и нас и дужни смо заповиједи те испуњавати. Ја вам данас мислим о томе говорити. Дакле послушајте! Закон кога вам сад напоменух, јесу десет заповиједи Божији, које су написане биле на двије камените дашчице. Четири прве заповиједи говоре о љубави према Богу, а остали 6 о љубави ирема блишњему. Ријеч љубргти, рећи ће по закону владати се, те љубити Бога значи, заповиједи ЕБегове испуњавати ; а љубити ближњега, то је чинити другима људима оно, што бп и сами били ради, да нам ко учинп. Ближњи наш јест сваки човјек на свијету, јер смо сви од првога човјека Адама произашлн и свију нас је један општи Отац — Бог. Прва заповијед Божија говори : г Ја сам Госиод Ђог шво ј и да немаш више богова, осим мене једног^Ј и учи нас томе, да }е само један Бог, који је све што видимо и невидимо створио, који све створено обдржава и о свему као отац промишљ-1, По томе иште се од нас, да само у Нзега једног вјерујемо, да као нашега Творца више свега љубимо, да све потребе наше од Бзега једног просимо; даље, да се у биједама и невољама наЊега једног обраћамо и свако добро наше од ЕВега једног очекујемо. — Против ове заповиједи гријеше сви безбожници, који невјерују у Бога ; многобошци или идолопоклоници, који чарају и врачају, па и они, који тима долазе и од њи помоћи траже; по томс сујевјерци, који снове толкују и у њи вјерују, који држе једне дане за сретне, а друге за несретне; па најзад и они, који се Богу моле, да им у крађи, лажи и пријевари помогне. Уз то знадните браћо, да светитељи не карају људе, како ви мислите. Они су добри, те зла и пакости никоме не чине ; а што им се ми у молитвама нашијем препоручујемо и молимо, то је зато, да они као ближи Богу, наше молитве принесу Њему, па се и сами за нас Богу моле Друга заповијед : „Нс прави себи идола нити икаквог кииа. Томе се не мдли ниши му служи. и Старн народи правише себи богове од злата,