Dan, Feb 09, 1936, page 5

Српско народно позориште почело је своје гостовање у Суботици

Суботица, 8 фебруара. Српско иародао позориште почело је у четвртак увече своје једномеседао гостовање у Суботици. За позоришне претставе влада велико интересовање у Суботици тим пре, јер у тОку прошле године уопште није било по'зорипших. претстава. Национални п културни радаици, међутим, нису ‘задовољни са оваквим решењем по(зоришног питан>а, јер сматрају да ђе Суботипа, као велики погранични !град са велцким бројсм мањинског становништва не сме оставити кроз 11 месеци без позоришта. Суботица ;је услед сврг пациоиалног састава н природаог уплива са стране много више изложена утицајима туђе националне културе него ма који наш војвођанеки град и стога је првораз^ редпи интерес и потреба да Суботи'ца добије своје стално позориште. ' Српско народао позориште било је 'у Суботици одувек лепо примљено и ' поздрављено. Позориште је од свог оснивања, већ 75 година, вршило важну мисију и долазило редовно сраке године у Суботицу међу Буњевпе хранећи ик кроз песму, хумор и уопште приказивањем позоришних кбмада националном културом. На свечаној претстави било је присутно много елитне публике. Позоришна дворана је била дупке пуна. Претстави су присуствовали, међу .осталима, командант Потиске дивизиско области генерал г. Водислав Петровић, претседцик општине г. Иван Ивандекић, претседник суда г. Александар Тасић и многе друге угледае личности. Пре свечане седнипе одржао је леп говор г. Марко Вилић у име позоришног друштва, па је споменуо да је позориште прославило 75 годишњи цу свога оснивања и да је том приликом добило завесу од Њ. В. Краља |Петра 11. Публика је одушевљено клицала Њ. В. Краљу као и Орпском народном позоршпту. После тога приказана је Нушићева комедија „Ујеж" са великим успе,хом. Комад је режирао г. Александар Верешчагин одличцо, а улоге су биле • у добрим рукама. (Дан) Пред изборе коморсних већнина Борба међу суботичким занатлијама Суббтица, 8 фебруара. — Међу су. ботичким занатлијама води се огорчена борба. Борба ]е настала сада пред избрром већника за Трговинскоиндустриско-занатску комрру и из. тледа да ће бити три занатлиске ли'сте у Суботипи. ' Занатско удружење у Суботици 'кандидовало је службено г. Рустава Фистера, столара п Фрању Сабо, пекара. * Опозиција, која је одржала састанак у гостионици Наранџа, кандидовала је бившег претседника занат/ског удружења г. Антуна Звеканова, 'грађевинара п Отеву Ранисављевића, бербера. 1 Сад се јавља и трећа струја која ће истаћп листу са г. г. Ђурицом јГавриловим, пекаром са Палића и Мијом Новаковићем, молером. (Дан)

Нови претседник Сомборске општине г. др. Сима Тапавица излаже дописнику „Дана“ главне основе своје будуће комуналне политике

Сомбор, 8 фебруара. — Нови претседник градске општине г. др. Сима Тапавица примио је дужност од свог претходника г. Ђ. Лалошевића. Одмах после обављене примопредаје претседник г. др. Тапавица примио је дописника „Дана“ и дао му ову изјаву: —• У првом реду желим да у градској администрацији заведем строги правни поредак и санирање градских новчаних прилика, које нам је оставила ранија управа. Што се тиче саме управе, настојаћу да заведем једно непристрасно пословање без обзира на веру, народност, сталеж и политичку припадност грађана. Град

Г. др. Тапавица ће настојати да и Сомбор добије Градску штедионицу

ску кућу начинићу приступачном сваком грађанину и настојаћу да је грађанство заволе као своју кућу. То ћу постићи на тај начин, ако администрацију уведем у законити колосек. Исто ћу тако настојати да санирам тешке материјалне прилике и у том послу рачунам на помоћ свеколиког грађанстза. Увек сам био велики пријатељ штампе и целу администрацију подвргнућу потпуној јавној критици и јавном увиду. Ништа ни пред ким нећу крити, јер ћу увести рад који се не мора тајити. Што се тиче наплате пореза, од. носно приреза изићићу у сусрет грађанству, да се поред наплате те кућих приреза заостатак исплати у једнаким ратама, без нарочитог оптерећења. О већим заостатцима по. вешћу истрагу, зашто су они наста ли, а ако нису наплаћивани, пронаћи ћу кога терети за то одговор. ност. Надам се да ћу успети да решим старо питање трговачке академије, т. ј. да њене персоналне издатке прими на себе држава, што би значило преко 300.000 динара годишње уштеде граду. Тај новац желим употребити у пољопривредне сврхе, евентуално за издржавање једне ниже пољопривредне школе. За оснивање градско штедиониц® — Исто тако ћу свим силама настати, рекао је г. др. Тапавица, да се у Сомбору оснује Градска ште. дионица и залагаоница, где бњграђанство своје јчптеђевине могло пла. сирати, као на сигурном месту, јер ће за све улоге град одговарати целим својим покретним и непбкретним пмањем. У ову установу би н град уложио своје вишкове у новцу, као и новац из фондова. На наше питање, како стоји ствар са откупом касарни и доласком артилерије у Сомбор, г. претседник је одговорио: —• Баш је данас завршила рад комисија Министарства војске око прегледа касарни, које ће војни ерар откупити за око 1,200.000 динара. Чим извршимо потребне преправке у Касарни Краља Петра, добићемо један дивизион пољске артилерије. Предлог војне комисије изнећу пред наредну скупштину градског већа и надам се да ће се ово питање ускоро решити — завршио је г. др. Тапавица. ■ ■ ■ Нови претседник сомборске гр. општине родио се 1880 године у Чуругу. Гимназију је похађао у Новом Саду, Врбасу и у Сарвашу, а правни факултет у Прешови и у Клужу. Адвокатску праксу. отпочео је 1912 године. После ослобођења био је позват од стране тадашњег великог жупана Бачке области да ликвидира народно веће и народну гарду. 1919 године наставио је адвокатску праксу у Жабљу, а 1920 године постао је главни жупанијски одветник у Сомбору. После укидања области остао је, као адвокат у Сомбору. Припадао је радикалима — Пашићевцима. Био је посланички кандидат на петомајским изборима за срез Дарђански. (Дан)

Петровградска комора тражи да се измени систем наплаћивања прометног пореза на дрво за гориво

Петропград, 5 фебруара. -- Из реддаа трговаца гсрицог дрвета свакодневно се чују з^-мерке на садашњи начин иаплате пореза на пословни промет, који изцоси 2 процента од обављеног промета. Поводом тога, Трговииско-индустриска комора у Петровграду упутила је претставку Министарству финансија, у којој предлаже да се наплата прометног пореза на дрво за гориво измени. У претставци комора наводи да износ прометног пореза од 2% не би био велики, када се овај порез не би морао плаћати посебно за сваки обав. љени прелаз робе из руке у руку. Дрво, пак, док стигно до коначног потрошача, прође кроз. неколнко руку, тако да прометни порез и сувише поскупљује цену дрвета. У претставци се иста тако каже да је перазумљиво да се гориво дрво, нарочито у крајевима сирсмашним у горивом материјалу на овај начин поскупљује, када оно претставља без-

условно потребно добро, а никако луксузни артикал. Дрво је у упоређењу са другом трговачком робом несразмерно много опорезовано, Највећа неправда код садашњег начина плађања прометног пореза на дрво долази отуда што неки порески обвезници успевају да избегну плаћање прометног пореза, док савесни трговци овај порез плаћају и услед тога постају мање конкурентно способни од опих који овај порез не плаћају. • Из ових разлога комора тражи да се наплата прометног пореза на дрво за гориво измени па тај начин да се на товарни лист за отпрему дрвета железгшпом или лађом стављају посебне Пореске марке од 25 динара за тежину до 10.900 кг.; а 37.50 за тежхшу до 15.000 килограма. Контролу наплате прометног пореза вршили би органи железнице или реч ног бродарства, коди би били и материјално одговорни за наплату.

Од 193О године природни прираштај становништва у Петровграду стално опада

У поошлој години 35 лица је више умрло него што се родило Петровград, 7 фебруара. — Интере- денција оиадања у рађању. Већ 1931 сантно је расмотрити како се у циф- рођено је свега 758, а број се следерама кретало рађање и умирање у ћих година смањује овако: 684, 603 Петррвграду. Ако бацимо поглед у- 638 и, на-јзад, 5.68, колико је рођено назад дрсет година, приметићемо да Х935 године. Уколико јс првих годије за то време број рођених према- на било више рађања, примећује се шио број умрлих за 528, што би го- дц је тада било више и умирања. Удишње износило просечно преко 50. мирање се креће од 1926 године оваПрема томе, природни прираштај ко: 759, 775, 808, 613, 664, 664 655, 575 становништва у Петровграду позити- 603. Интересантно је да је било гован јо и према њему становништво дцна када јо у Петровграду више је у порасту. Ако узмемо статисти- лица умрло него што се родило. Таку од десет година унатраг, приме- ко је било у прошлој, 1935 години, тићемо да је за то време, т. ј. од 1926 када је умрло 35 липа више него што до краја 1935 године, у Петровграду се родило. рођено 7.429, аза исто време умрло По вероисповестима, највише се јо 6.901. Број рођених од 1926 па дс рађа римокатолика, којих је у по-1929 године закључпо варирао је; следњих десет година рођено 3.548, час је био већи, час мањи. Тако јо затим православних 3.437, реформата 1926 рођено 906 (највише у тогу ових 123, ауг. евапгелиста 189, јевреја 122, последњих десет година!), 1927 рође- гркокатолика 6, муслимапа 2 и безно је нешто мање, 821, 1928 број је ве р Ца 2. По умирању, највише је бпјош више пао, на 776, али се следеће ’ ’ ■ „„ _ Ло римокатолика 3.272, затим право1928 године иодигао на 830. Године 1930 број роЈеиш иошто јо пораотао 3.100, реформата 100, аугсвега 845, али од тада па на овамо евангелиста 200, јевреја 205, гркокаиз године у годину види се јака тен- (толика 3, муслимана 7 и безвераца 5.

1 Знате ли колмка ге корист ода ведовмогкуп»н>« #минерали@| 1 ом* Варошког јодног купатила ? —

5